„Svedoci su bili prijatni ne samo prema ljudima nego i prema mojim psima. Jednog dana je Elejn, koja je stajala pored kolica, ponudila keksiće za pse mojim terijerima. Posle toga, kad god smo bili blizu tog mesta, oni bi me vukli ka kolicima kako bi dobili novu poslasticu.

„Prošlo je nekoliko meseci. Psi su uživali u svojim poslasticama, a meni su prijali kratki razgovori sa Svedocima. Ali nisam želeo da se previše sprijateljim s njima. Imao sam preko 70 godina i nisam baš mnogo znao o tome u šta veruju. Budući da sam se razočarao u hrišćanske crkve, mislio sam da je najbolje da sam proučavam Bibliju.

„Tokom tog perioda, i u drugim delovima grada viđao sam Svedoke koji su stajali pored kolica s literaturom. I oni su bili veoma ljubazni. Na svako moje pitanje odgovarali su mi pomoću Biblije i tako je moje poverenje u njih raslo.

„Jednog dana, Elejn me je upitala: ’Da li verujete da su životinje dar od Boga?‘ Odgovorio sam: ’Naravno da verujem!‘ Elejn mi je zatim pročitala Isaiju 11:6-9. To me je podstaklo da saznam više o Bibliji, ali i dalje nisam želeo da uzmem literaturu od Svedoka.

„Posle toga sam jedno vreme sa Elejn i njenim mužem Brentom vodio kratke i vrlo zanimljive razgovore. Oni su mi predložili da čitam Bibliju od Mateja do Dela apostolskih kako bih razumeo šta zapravo znači biti hrišćanin. Poslušao sam ih i ubrzo posle toga počeo sam da proučavam s njima. To se desilo u leto 2016.

„Bio sam srećan što sam svake sedmice proučavao Sveto pismo i išao na sastanke u Dvoranu Kraljevstva. Mnogo mi je značilo što sam mogao da razumem šta stoji u Svetom pismu. Nakon nešto više od godinu dana, krstio sam se kao Jehovin svedok. Sada imam 79 godina i uveren sam da sam na pravom putu. Zahvalan sam Jehovi što mi je omogućio da mu služim rame uz rame s drugom braćom i sestrama.“