’Prođi kroz ovu zemlju‘
’Prođi kroz ovu zemlju‘
’Prođi kroz ovu zemlju u dužinu i širinu‘ (POSTANJE 13:17).
1. Koju je zanimljivu smernicu Bog dao Avrahamu?
DA LI voliš da putuješ, možda tako što automobilom odeš negde tokom vikenda? Neki više vole da voze bicikl, da bi vežbali i da bi bili opušteniji. Drugi pak pešače jer im to pomaže da upoznaju prirodu i da natenane uživaju u njoj. Takvi izleti su obično kratki. Međutim, zamisli kako se samo Avraham osećao kada mu je Jehova rekao: ’Ustani i prođi kroz ovu zemlju u dužinu i u širinu, jer ću je tebi dati‘! (Postanje 13:17).
2. Gde se Avraham uputio nakon što je otišao iz Egipta?
2 Pogledaj kontekst ovih reči. Avraham je sa svojom ženom i drugima boravio u Egiptu. Iz 13. poglavlja Postanja saznajemo da su otišli iz Egipta i svoja stada premestili u „Negev“ (NW). Avraham je zatim ’logorovao od jednog do drugog mesta, između Negeva i Vetilja‘ (NW). Kada su nastali problemi između njegovih pastira i pastira njegovog bratanca Lota, postalo je jasno da će morati da se razdvoje i potraže nove pašnjake, i Avraham je tom prilikom velikodušno prepustio Lotu da prvi bira. Lot je izabrao „Jordansku ravnicu“, bujnu dolinu koja je bila „kao bašta Jehovina“ i s vremenom se naselio u Sodomu. Bog je rekao Avrahamu: „Podigni sad oči svoje, pa pogledaj s mesta gde si na sever i na jug, na istok i na zapad.“ Avraham je verovatno bio na jednom uzvišenju blizu Vetilja odakle je mogao da vidi i druge delove te zemlje. Pa ipak, mnogo toga je tek trebalo da uradi. Bog ga je pozvao da ’prođe kroz ovu zemlju‘ i stekne predstavu o tome kakva je.
3. Zašto je možda teško zamisliti Avrahamova putovanja?
3 Bez obzira na to u kojoj je meri Avraham to uradio pre nego što je došao u Hevron, sigurno je mnogo bolje poznavao Obećanu zemlju nego bilo ko od nas. Pomisli na mesta koja se spominju u ovom izveštaju — Negev, Vetilj, Jordanska ravnica, Sodom i Hevron. Da li ti je teško da zamisliš gde su se nalazila ta mesta? Mnogim Jehovinim slugama je to teško zato što je malo njih imalo priliku da tu zemlju proputuje uzduž i popreko, i da poseti mesta o kojima su čitali u Bibliji. Pa ipak, imamo razloga da budemo živo zainteresovani da saznamo nešto o tim biblijskim mestima. Zašto?
4, 5. (a) Kako se stih iz Poslovica 18:15 odnosi na znanje i razumevanje vezano za biblijske zemlje? (b) Šta pokazuje 2. poglavlje Sofonije?
4 U Božjoj Reči stoji: „Znanje srce razumnoga stiče, a uho ga mudrih traži“ (Poslovice 18:15). Postoji mnogo toga o čemu bi neko mogao da uči, ali od svega je najvažnije tačno spoznanje o Jehovi Bogu i njegovim postupcima. Nema sumnje da je za takvo spoznanje od presudnog značaja ono što čitamo u Bibliji (2. Timoteju 3:16). Međutim, zapazi da je potrebno i razumevanje. To je sposobnost da se pronikne u nešto, da se razabere i shvati povezanost između delova i celine. Isto važi i za činjenice o mestima koja su pomenuta u Bibliji. Na primer, većina nas zna gde je Egipat, ali do koje mere razumemo to da je Avraham izašao iz Egipta i otišao u „Negev“, a zatim u Vetilj i onda u Hevron? Da li razumeš u kakvom su međusobnom položaju ta mesta?
5 Tokom svog redovnog čitanja Biblije sigurno si pročitao i 2. poglavlje Sofonije. Tamo si naišao na imena gradova, naroda i zemalja. Samo u tom jednom poglavlju pominju se Gaza, Askalon, Azot, Akron, Sodom, zatim Niniva, kao i Hanan, Moav, Amon i Asirija. Do koje mere si uspeo da sebi stvoriš sliku o tim mestima gde su živeli stvarni ljudi, ljudi koji su bili uključeni u ispunjenje Božjih proročanstava?
6. Zašto neki hrišćani cene mape? (Vidi okvir.)
6 Mnogim studentima Božje Reči veoma koriste mape biblijskih zemalja. Oni ih ne koriste samo zato što su oduševljeni mapama već i zato što uviđaju da im to može pomoći da povećaju znanje o Božjoj Reči. Mape im takođe mogu pomoći da steknu bolje razumevanje i da vide kako je ono što već znaju povezano s drugim informacijama. Dok budemo osmatrali neke primere, verovatno ćeš još više ceniti Jehovu i steći bolji uvid u izveštaje koji se nalaze u njegovoj Reči. (Vidi okvir na 14. strani.)
Razdaljine pružaju bolji uvid
7, 8. (a) Koju je zapanjujuću stvar Samson uradio u Gazi? (b) Koje informacije doprinose značaju Samsonovog poduhvata? (v) Kako nam može pomoći to što znamo i razumemo ovaj izveštaj o Samsonu?
7 U Sudijama 16:2 možeš čitati o dolasku sudije Samsona u Gazu. Budući da se Gaza često spominje u današnjim vestima verovatno imaš neku predstavu o tome gde je Samson bio, naime na filistejskoj teritoriji blizu obale Sredozemnog mora. [11] Sada zapazi šta stoji u Sudijama 16:3: „Samson osta ležeći do ponoći. U po noći usta, ščepa gradska vrata s oba dovratka i iščupa ih zajedno sa prevornicom, metnu ih na ramena i odnese ih navrh gore koja je pred Hevronom.“
8 Nema sumnje da su vrata jednog utvrđenja kao što je Gaza, zajedno s dovracima, bila velika i teška. Zamisli kako pokušavaš da ih nosiš! Samson je to učinio. Ali gde ih je odneo i kakav je put prešao? Pa, Gaza je priobalno mesto, otprilike u nivou mora. [15] Međutim, Hevron se nalazi na istoku i leži na nadmorskoj visini od 900 metara, što je zaista veliki uspon! Ne možemo odrediti tačnu lokaciju „gore koja je pred Hevronom“, ali taj grad je od Gaze udaljen oko 60 kilometara — i to još uzbrdo! Sada kada znamo koju je razdaljinu Samson prešao njegov poduhvat poprima sasvim nove dimenzije, zar ne? Priseti se zašto je Samson mogao da uradi tako nešto — zato što ga je ’obuzeo Jehovin duh‘ (Sudije 14:6, 19; 15:14). Danas mi kao hrišćani ne očekujemo da nam Božji duh da neku neobičnu fizičku snagu. Pa ipak, taj isti moćni duh može nam pomoći da bolje razumemo duboke duhovne stvari i može učiniti da naš unutrašnji čovek bude jači (1. Korinćanima 2:10-16; 13:8; Efešanima 3:16; Kološanima 1:9, 10). Dakle, razumevanje izveštaja o Samsonu podvlači činjenicu da nam Božji duh može pomoći.
9, 10. (a) Šta je sve obuhvatala Gedeonova pobeda nad Madijancima? (b) Kako poznavanje geografije može dati više smisla ovom izveštaju?
9 Gedeonova pobeda nad Madijancima predstavlja još jedan izveštaj koji pokazuje koliko je korisno pozabaviti se razdaljinama. Većina čitalaca Biblije zna da je sudija Gedeon, zajedno s grupom od 300 ljudi, porazio združene snage od 135 000 neprijatelja — Madijanaca, Amaličana i drugih naroda ulogorenih u dolini Jezrael, blizu brda Morije. [18] Gedeonovi ljudi su zatrubili, razbili krčage u kojima su bile baklje i povikali: „Mač! Za Jehovu i za Gedeona!“ Neprijatelje je to zbunilo i uplašilo, tako da su počeli da udaraju jedni na druge (Sudije 6:33; 7:1-22). Da li je to bilo sve, da li se sve tako brzo završilo pod okriljem mraka? Nastavi dalje da čitaš 7. i 8. poglavlje Sudija. Videćeš da je Gedeon nastavio sa napadom i da je krenuo u poteru za njima. Mnoga mesta koja se tu pominju ne mogu se poistovetiti sa danas poznatim mestima i zato ih nema na biblijskim mapama. No i pored toga, ima ih sasvim dovoljno da bismo mogli pratiti Gedeonov poduhvat.
10 Gedeon je gonio ostatak tih združenih snaga do Vet-Asete i zatim prema jugu do Avel-Meole, blizu Jordana (Sudije 7:22-25). U izveštaju stoji: „Gedeon dođe na Jordan i pređe preko njega s trista ljudi koji bejahu s njim; oni behu umorni, ali su i dalje gonili.“ Kada su prešli Jordan, Izraelci su gonili neprijatelje ka jugu prema Sokotu i Fanuilu, blizu Javoka, i onda uz brda do Jogveje (blizu današnjeg Amana u Jordanu). Prilikom te potere koja je bila propraćena borbama oni su prešli oko 80 kilometara. Gedeon je uhvatio i ubio dva madijanska kralja i vratio se u svoj grad Ofru, u čijoj je blizini počela ova bitka (Sudije 8:4-12, 21-27). Jasno je da se Gedeonov poduhvat nije sveo na samo nekoliko minuta trubljenja, mahanja bakljama i vikanja. Razmisli i o tome koliku težinu to daje sledećem komentaru o ljudima koji su se odlikovali verom: ’Ponestaće mi vremena ako počnem da pričam o Gedeonu [i drugima koji su] u slabosti bili osnaženi i postali smeoni u ratu‘ (Jevrejima 11:32-34). Hrišćani se takođe mogu fizički umoriti, ali zar nije od presudne važnosti da istrajavamo u vršenju Božje volje? (2. Korinćanima 4:1, 16; Galatima 6:9).
Kako ljudi razmišljaju i reaguju?
11. Koliko su Izraelci putovali pre nego što su stigli do Kadisa, a koliko nakon toga?
11 Biblijske mape se uglavnom koriste da bi se pronašla određena mesta, ali šta misliš da li bi mape mogle da nam pruže uvid u to kako ljudi razmišljaju? Uzmi za primer Izraelce koji su s gore Sinaj krenuli ka Obećanoj zemlji. Zastavši u nekoliko navrata duž tog puta, na kraju su stigli do Kadisa (ili Kadis-Varne). [9] U Ponovljenim zakonima 1:2 kaže se da je to bilo 11-dnevno putovanje, što je razdaljina od oko 270 kilometara. Mojsije je odatle poslao u Obećanu zemlju 12 uhoda (Brojevi 10:12, 33; 11:34, 35; 12:16; 13:1-3, 25, 26). Uhode su otišle na sever i prošle kroz Negev, zatim su verovatno prošle pored Virsaveje i Hevrona i stigle do severnih granica Obećane zemlje (Brojevi 13:21-24). Izraelci su prihvatili negativan izveštaj deset uhoda i zbog toga su morali da lutaju po pustoši 40 godina (Brojevi 14:1-34). Šta to otkriva o njihovoj veri i spremnosti da se uzdaju u Jehovu? (Ponovljeni zakoni 1:19-33; Psalam 78:22, 32-43; Juda 5).
12. Šta možemo da zaključimo o veri Izraelaca, i zašto treba da razmišljamo o tome?
12 Razmisli o ovome iz geografskog ugla. Da su Izraelci pokazali veru i poslušali savet Isusa Navina i Haleva, da li bi morali da idu negde daleko da bi stigli do Obećane zemlje? Kadis je od Vir-Lai-Roija, gde su živeli Isak i Rebeka, bio udaljen oko 16 kilometara. [7] To je bilo manje od 95 kilometara od Virsaveje, koja je bila na južnoj granici Obećane zemlje (Postanje 24:62, NW; 25:11; 2. Samuilova 3:10). Budući da su iz Egipta došli do gore Sinaj i da su onda do Kadisa prevalili još 270 kilometara, može se reći da su bili na pragu Obećane zemlje. Što se nas tiče, mi smo sada na pragu obećanog Raja na zemlji. Koju pouku možemo izvući iz svega ovoga? Apostol Pavle je situaciju u kojoj su bili Izraelci povezao sa sledećim savetom: „Dajmo stoga sve od sebe da uđemo u taj počinak, da ne bi neko pao po tom istom obrascu neposlušnosti“ (Jevrejima 3:16–4:11).
13, 14. (a) U kojoj su prilici Gavaonjani preduzeli jedan presudan korak? (b) Na osnovu čega se može videti stav Gavaonjana, i koju pouku treba da izvučemo iz toga?
13 Drugačiji stav — pouzdanje u Boga da će izvršiti svoju volju — nalazimo u biblijskom izveštaju o Gavaonjanima. Nakon što su Izraelci pod vođstvom Isusa Navina prešli Jordan i ušli u zemlju koju je Bog obećao Avrahamovom potomstvu, došlo je vreme da se isteraju Hananci (Ponovljeni zakoni 7:1-3). Među njih su spadali i Gavaonjani. Izraelci su osvojili Jerihon i Gaj i ulogorili su se kod Galgala. Gavaonjani nisu želeli da umru poput bezbožnih Hananaca i zato su poslali predstavnike Isusu Navinu u Galgal. Pretvarali su se da dolaze iz krajeva van hananske teritorije kako bi zaključili mir s Jevrejima.
14 Ti predstavnici su rekli: „Sluge tvoje dolaze iz zemlje vrlo daleke čuvši za ime Jehove, Boga tvoga“ (Isus Navin 9:3-9). Izgledalo je da odeća i hrana koju su imali potvrđuje da dolaze izdaleka, ali Gavaon je od Galgala u stvari bio udaljen svega oko 30 kilometara. [19] Ubeđeni, Isus Navin i njegove poglavice zaključili su mir s Gavaonom i obližnjim gradovima. Da li su se Gavaonjani poslužili ovom prevarom samo zato da ne bi bili uništeni? Baš suprotno od toga, to je bio odraz njihove želje da steknu naklonost izraelskog Boga. Jehova je dopustio Gavaonjanima da „seku drva i da crpe vodu za zbor i za oltar Jehovin“, čime su obezbeđivali drva potrebna za spaljivanje žrtava na oltaru (Isus Navin 9:11-27). Gavaonjani su i dalje pokazivali spremnost da u Jehovinoj službi obavljaju zadatke koji sami po sebi nisu bili nešto posebno ugledni. Verovatno su neki od njih bili među Netinejima koji su se vratili iz Vavilona i služili na obnovi hrama (Jezdra 2:1, 2, 43-54; 8:20). Možemo oponašati njihov stav tako što ćemo se truditi da ostanemo u miru s Bogom i tako što ćemo biti spremni da u njegovoj službi obavljamo čak i ono što je možda naizgled beznačajno.
Vrednost samopožrtvovanosti
15. Zašto treba da se zanimamo za geografiju kada su u pitanju Hrišćanski grčki spisi?
15 Geografija biblijskih zemalja uključena je i u izveštaje iz Hrišćanskih grčkih spisa, kao što su Isusova i Pavlova putovanja i služba (Marko 1:38; 7:24, 31; 10:1; Luka 8:1; 13:22; 2. Korinćanima 11:25, 26). Sada, dok budemo osmatrali neke od tih izveštaja, pokušaj da zamisliš njihova putovanja.
16. Kako su hrišćani iz Verije pokazali da im je stalo do Pavla?
16 Na svom drugom misionarskom putovanju (na mapi prikazano ljubičastom linijom), Pavle je došao u Filipe, u današnjoj Grčkoj. [33] Tamo je propovedao i bio je zatvoren. Nakon što je bio pušten otišao je u Solun (Dela apostolska 16:6–17:1). Kada su Jevreji izazvali metež, braća iz Soluna su podstakla Pavla da ode u Veriju, koja je bila udaljena oko 65 kilometara. Pavle je u Veriji imao mnogo uspeha u službi, ali došli su Jevreji i pobunili narod. Zato su ’braća odmah poslala Pavla da ide do mora‘ i „oni koji su pratili Pavla dovedoše ga sve do Atine“ (Dela apostolska 17:5-15). Očigledno je da su neki novi obraćenici bili spremni da pešice pređu 40 kilometara do Egejskog mora, plate putovanje brodom i plove oko 500 kilometara. Takvo putovanje je moglo biti opasno, ali braća su bila spremna da se suoče s tim opasnostima da bi što duže bila u društvu ovog putujućeg Božjeg sluge.
17. Šta možemo bolje shvatiti kada razumemo koliko je Milet bio udaljen od Efesa?
17 Na trećem putovanju (zelena linija na mapi), Pavle je stigao u luku Milet. Odande je pozvao starešine iz Efesa, koji je bio udaljen oko 50 kilometara. Zamisli kako te starešine ostavljaju svoje poslove da bi otišli kod Pavla. Verovatno su usput ushićeno razgovarali o predstojećem susretu. Nakon što su se sreli s Pavlom i čuli ga kako se moli, „svi briznuše u veliki plač, te padoše Pavlu oko vrata i srdačno ga izljubiše“. Zatim „ga otpratiše na brod“ za Jerusalim (Dela apostolska 20:14-38). Imali su mnogo toga o čemu su mogli razmišljati i pričati na povratku u Efes. Zar nisi impresioniran cenjenjem koje su pokazali time što su pešice prevalili sav taj put da bi bili s putujućim slugom koji je mogao da ih pouči i ohrabri? Da li u tome vidiš nešto što bi mogao da primeniš u svom načinu života i razmišljanja?
Uči o toj zemlji i onome što nas čeka
18. Na šta možemo biti rešeni kada su u pitanju mesta koja se pominju u Bibliji?
18 Prethodno navedeni primeri pokazuju koliko nam može koristiti ako upoznamo zemlju koju je Bog dao Izraelcima i koja se često pominje u mnogim biblijskim izveštajima. (Svoj pogled na stvari možemo proširiti ako naučimo nešto i o okolnim zemljama koje se pojavljuju u biblijskim izveštajima.) Dok stičemo više znanja o Obećanoj zemlji i dok bolje razumemo kakva je bila, možemo upamtiti osnovni zahtev koji je trebalo da Izraelci ispune da bi ušli u tu zemlju ’mleka i meda‘ i da bi živeli u njoj. Trebalo je da se boje Jehove i da drže njegove zapovesti (Ponovljeni zakoni 6:1, 2; 27:3).
19. Na koje dve vrste raja treba stalno da obraćamo pažnju?
19 Isto tako, i mi danas treba da se bojimo Jehove i da se držimo njegovih puteva. Time ćemo doprineti širenju i ulepšavanju duhovnog raja koji danas postoji u svetom raširenoj hrišćanskoj skupštini. Steći ćemo veće spoznanje o njemu i blagoslovima koje pruža. Nadalje, znamo da još mnogo toga tek treba da usledi. Isus Navin je preveo Izraelce preko Jordana i uveo ih u plodnu, veoma dobru zemlju. Imamo dobre razloge da s pouzdanjem iščekujemo doslovni Raj, dobru zemlju koja leži pred nama.
Da li se sećaš?
• Zašto treba da imamo želju da povećamo spoznanje i da proširimo razumevanje kada su u pitanju biblijske zemlje?
• Koji ti je geografski detalj osmotren u ovom članku bio naročito zanimljiv?
• Koje su ti pouke postale jasnije sada kada si naučio više o geografiji koja je povezana s nekim događajima?
[Pitanja za razmatranje]
[Okvir/Slika na 14. strani]
„Vidi dobru zemlju“
Na Oblasnim kongresima za 2003, Jehovini svedoci su bili srećni što su dobili brošuru „Vidi dobru zemlju“. Ova nova publikacija, izdata na 80 jezika, sadrži mnoge mape u boji i grafikone koji prikazuju razna podneblja iz biblijskih vremena, posebno Obećanu zemlju kroz različite periode.
U ovom članku se ukazuje na neke mape tako što je broj strane na kojoj se nalazi ta mapa odštampan masnim slovima, recimo [15]. Ako imaš ovu novu brošuru, izdvoj vreme da se upoznaš s njenim karakteristikama što ti može pomoći da stekneš veće spoznanje i razumevanje Božje Reči.
(1) Mnoge od ovih mapa imaju legendu, to jest jedan okvir u kom se nalazi objašnjenje za neke simbole i oznake koje postoje na mapi [18]. (2) Većina mapa ima i razmeru u miljama i kilometrima što će ti pomoći da razumeš o kolikim se razdaljinama radilo [26]. (3) Obično postoji i strelica koja pokazuje sever, što će ti pomoći da se orijentišeš [19]. (4) Mape su u boji da bi se prikazala uzvišenja [12]. (5) Na ivicama mape nalaze se slova i brojke što ti pomaže da zamisliš jednu mrežu pomoću koje možeš pronaći gradove i nazive [23]. (6) U indeksu s nazivima mesta [34-5], možeš zapaziti da je broj strane odštampan masnim slovima za kojim obično sledi kombinacija slova i brojke, recimo D2, na osnovu koje možeš pronaći određeno mesto. Nakon što se nekoliko puta budeš poslužio ovim pomoćnim sredstvima, bićeš iznenađen od kolike su važnosti ako želiš da proširiš svoje spoznanje i da stekneš bolje razumevanje Biblije.
[Tabela/Mapa na stranama 16, 17]
KARTA REGIJA
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
A. Obala Velikog mora
B. Ravnice zapadno od Jordana
1. Asirova ravnica
2. Priobalni pojas Dora
3. Saronski pašnjaci
4. Filistejska ravnica
5. Središnja dolina koja se proteže od istoka prema zapadu
a. Megidska ravnica
b. Jezraelska dolina
V. Brda zapadno od Jordana
1. Galilejska brda
2. Karmilska brda
3. Samarijska brda
4. Šefela (brežuljci)
5. Judejska brda
6. Judejska pustinja
7. Negev
8. Pustinja Faran
G. Arava (Rasedna dolina)
1. Jezero Hula
2. Područje oko Galilejskog mora
3. Jordanska dolina
4. Slano more (Mrtvo more)
5. Arava (južno od Slanog mora)
D. Brda/visoravni istočno od Jordana
1. Vasan
2. Galad
3. Amon i Moav
4. Edomska visoravan
Đ. Livanska brda
[Mapa]
Gora Hermon
Morija
Avel-Meola
Vetilj
Gavaon
Gaza
Sokot
Galgal
Hevron
Sodom?
Kadis
Jogveja
[Mapa/Slika na 15. strani]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
HANAN
Megido
GALAD
Dotan
Sihem
Vetilj (Luz)
Gaj
Jerusalim (Salim)
Vitlejem (Efrata)
Mamrija
Hevron (Makpela)
Gerar
Virsaveja
Sodom?
NEGEV
Rehovot?
[Planine]
Morija
[Vodena površina]
Slano more
[Reke]
Jordan
[Slika]
Avraham je prošao Obećanu zemlju uzduž i popreko
[Mapa na 18. strani]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
Troada
SAMOTRAKIJA
Neapolj
Filipi
Amfipolj
Solun
Verija
Atina
Korint
Efes
Milet
RODOS