Težnja za duhovnim vrednostima donosi trajnu korist

„Ko novac ljubi, neće se novca nasititi, a ko bogatstvo ljubi, nema koristi od njega“ (Propovednik 5:9).

PREKOMERNI rad može prouzrokovati stres, a stres može dovesti do zdravstvenih problema, ponekad i do smrti. U mnogim zemljama, porodice se raspadaju zbog razvoda. Iza takvih tragedija vrlo često stoji preterana briga oko materijalnih stvari. Umesto da uživa u onome što ima, osoba koja je okupirana sticanjem materijalnih stvari uvek želi više, bez obzira koliko to ugrožava njenu dobrobit. U jednom priručniku stoji: „Uobičajeno je da se ljudi uvek upoređuju s komšijama, čak i ako je njihov komšija radoholičar koji se već u četrdeset trećoj godini života nalazi na ivici srčanog udara.“

Težnja za još materijalnih stvari može da postane nezasita, i da liši osobu svake radosti koju bi inače mogla imati. Na ovu ljudsku slabost često se deluje jednim moćnim sredstvom — marketingom! Televizijske emisije su prepune reklama  koje nas nagovaraju da kupimo stvari koje nam najčešće nisu potrebne i koje čak ne možemo sebi ni da priuštimo. Sve to i te kako može da nam naškodi.

Kada neobuzdano udovoljavamo svojim željama, to može neprimetno, ali ipak veoma razorno uticati na nas, i u fizičkom i u moralnom pogledu. Na primer, mudri kralj Solomon je primetio: „Mirno srce život jeste telu“ (Poslovice 14:30). S druge strane, premorenost, zabrinutost i pritisci koje donosi gomilanje materijalnog bogatstva mogu pogubno uticati na naše zdravlje i sreću. Međuljudski odnosi takođe su ugroženi kada materijalni ciljevi dominiraju našim životom. A kada je ugrožen porodični i društveni život, narušen je sam kvalitet života.

Duhovne vrednosti su bolje

„Ne oblikujte se više prema ovom sistemu stvari“, upozorio je apostol Pavle pre mnogo vekova (Rimljanima 12:2). U svetu su omiljeni oni koji se povinuju njegovim merilima vrednosti (Jovan 15:19). Svet apeluje na naše čulo vida, dodira, ukusa i sluha — i to sve s ciljem da prihvatimo materijalistički način života. ’Želje očiju‘ se naglašavaju kako bismo bili navedeni da težimo za materijalnim stvarima (1. Jovanova 2:15-17).

Međutim, postoje i veće vrednosti od novca, ugleda i bogatstva. Kralj Solomon je vekovima ranije stekao sve što je tadašnji svet imao da ponudi u materijalnom pogledu. Sagradio je kuće i imao bašte, voćnjake, sluge, stoku, pevače i pevačice, kao i mnogo zlata i srebra. Solomon je stekao mnogo veći imetak od svih koji su živeli pre njega. Nije dovoljno samo reći da je bio bogat. On je imao praktično sve što se moglo poželeti. Pa ipak, kada se osvrnuo na ono što je postigao, rekao je: „Sve je to taština i trčanje za vetrom“ (Propovednik 2:1-11).

Pošto je imao prednost da poseduje mudrost iz višeg izvora, Solomon je znao da čovek ima ispunjeniji život kada teži za duhovnim vrednostima. Napisao je: „Slušajmo kraj govora: Boga se boj i zapovesti njegove drži, jer je to čoveku sve“ (Propovednik 12:13).

U Božjoj Reči Bibliji nalazi se blago koje je vrednije od zlata i srebra (Poslovice 16:16). Te duboke istine su poput dragulja, i one su tu — samo treba da ih pronađete. Da li ste spremni da istražujete i kopate kako biste ih pronašli? (Poslovice 2:1-6). Naš Stvoritelj, Izvor pravih vrednosti, podstiče vas na to, i on će vam i pomoći. Kako?

Jehova pruža te dragulje istine putem svoje Reči, svog duha i organizacije (Psalam 1:1-3; Isaija 48:17, 18; Matej 24:45-47; 1. Korinćanima 2:10). Ako potražite ove jedinstvene dragulje koji su od neprocenjive  vrednosti, imaćete priliku da mudro izaberete najbolji životni put. Neće vam biti teško da napravite dobar izbor jer Jehova, naš Stvoritelj, zna šta nam je potrebno da bismo bili istinski srećni.

Biblija unapređuje najveće vrednosti

Zdravi saveti koji se nalaze u Bibliji praktični su i nenadmašni. Njena moralna merila su bez premca. Njeni saveti su uvek korisni. Položila je ispit vremena. Na primer, ona nas savetuje da naporno radimo, da budemo pošteni, da mudro trošimo novac i da ne budemo lenji (Poslovice 6:6-8; 20:23; 31:16).

Isus je u skladu s tim rekao: „Ne skupljajte sebi blago na zemlji, gde moljac i rđa nagrizaju, i gde lopovi provaljuju i kradu. Nego skupljajte sebi blago na nebu, gde ni moljac ni rđa ne nagrizaju, i gde lopovi ne provaljuju i ne kradu“ (Matej 6:19, 20).

To pravovremeno upozorenje primenjivo je i dan-danas jednako kao i pre 2 000 godina. Umesto da budemo uhvaćeni u jurnjavu za materijalnim bogatstvom, već sada možemo izvući korist ako težimo za boljim načinom života. Ključ je u sticanju duhovnog bogatstva, što vodi do istinski srećnog i ispunjenog života. Kako to možemo postići? Čitajući Božju Reč Bibliju i primenjujući ono što učimo iz nje.

Duhovne vrednosti donose nagrade

Kada im damo prioritet, duhovne vrednosti nam koriste u fizičkom, emocionalnom i duhovnom pogledu. Baš kao što nas ozonski omotač koji se nalazi visoko iznad zemlje štiti od štetnih sunčevih zraka, tako nas i zdrava moralna načela štite na taj način što nas upozoravaju na štetne posledice materijalizma. Hrišćanski apostol Pavle je napisao: „Oni koji su odlučili da se obogate padaju u iskušenje i zamku i u mnoge bezumne i štetne želje, koje guraju ljude u uništenje i propast. Jer je ljubav prema novcu koren svih štetnih stvari, i težeći za tom ljubavlju neki su odvučeni od vere i proboli su sebe mnogim bolima“ (1. Timoteju 6:9, 10).

Ljubav prema bogatstvu navodi ljude da teže ka sticanju većeg imetka, kao i uglednijeg položaja i moći. Često pribegavaju nezakonitim i nepoštenim sredstvima kako bi postigli te ciljeve. Zbog težnje za materijalnim stvarima ljudi mogu izgubiti vreme, snagu i sposobnosti. Zbog materijalizma, osoba čak može biti lišena dobrog noćnog sna (Propovednik 5:11). Težnja za materijalnim stvarima sigurno koči duhovni napredak. Najveći čovek koji je ikada živeo, Isus Hrist, jasno je pokazao koji je bolji put: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“ (Matej 5:3). On je znao da duhovno bogatstvo vodi do trajnih nagrada i da je mnogo važnije od prolaznog materijalnog dobitka (Luka 12:13-31).

Da li stvarno vredi težiti za duhovnim bogatstvom?

„Moji roditelji su se mnogo trudili da me uvere da duhovne vrednosti nisu  praktične“, priseća se Greg. „Pa ipak, to što sam težio za duhovnim ciljevima donelo mi je veliki duševni mir jer nisam bio izložen stresu koji proističe iz jurnjave za bogatstvom.“

Duhovne vrednosti dovode i do stvaranja boljih međuljudskih odnosa. Pravi prijatelji su s vama zbog onoga što vi jeste a ne zbog onoga što imate. Biblija savetuje: „Ko s mudrima ide, taj postaje mudar“ (Poslovice 13:20). Štaviše, tajna uspeha jedne porodice leži u mudrosti i ljubavi a ne u materijalnim posedima (Efešanima 5:22–6:4).

Mi se ne rađamo s vrednostima koje će nas voditi u životu. Učimo ih ili od svojih vršnjaka ili iz nekog višeg izvora. Zato obrazovanje temeljeno na Bibliji može potpuno izmeniti naš pogled na materijalne stvari. „Pružena mi je pomoć da razmislim o svojim vrednostima, i naučio sam da budem zadovoljan osnovnim stvarima“, kaže Don, bivši bankar.

Težite za trajnim duhovnim bogatstvom

Duhovne vrednosti donose dugoročne nagrade a ne trenutna zadovoljstva. Pavle je napisao: ’Ono što se vidi [materijalne stvari] privremeno je, a ono što se ne vidi [duhovne stvari] večno je‘ (2. Korinćanima 4:18). Istina je da materijalne stvari mogu zadovoljiti trenutne želje, ali pohlepna osoba od toga nema trajnu korist. Duhovne vrednosti su večne (Poslovice 11:4; 1. Korinćanima 6:9, 10).

Biblija osuđuje materijalističko gledište koje je danas tako popularno. Ona nas poučava da zauzdavamo sebične želje  tako što ćemo zadržati jednostavno oko, to jest biti usredsređeni na važnije stvari, na duhovno bogatstvo (Filipljanima 1:10). Prikazuje pohlepu u pravom svetlu, razotkrivajući da je ona u stvari isto što i obožavanje samog sebe. Srećniji smo kada primenjujemo ono što učimo iz Božje Reči. Umesto da se koncentrišemo na uzimanje, postajemo usredsređeni na davanje. Kako snažan motiv da se ugađanje vlastitim sklonostima zameni duhovnim vrednostima!

Mora se priznati da u određenoj meri novac služi kao zaštita (Propovednik 7:12). Međutim, Biblija realno kaže: „Bogatstvo krila sebi pravi, i kao oro put neba odleti“ (Poslovice 23:5). Ljudi su mnogo toga žrtvovali na oltaru materijalizma — zdravlje, porodicu, pa čak i čistu savest — i to s katastrofalnim posledicama. S druge strane, duhovnost nam pomaže da udovoljimo najvažnijim potrebama koje imamo — potrebi za ljubavlju, za smislom života i potrebi za obožavanjem Jehove, Boga koji je pun ljubavi. Ona nas usmerava na put koji vodi u večni život u savršenstvu u raju na zemlji — što je nada koju Bog čuva za nas.

Uskoro, u Božjem novom svetu, ispuniće se san čovečanstva da živi u blagostanju (Psalam 145:16). U to vreme cela zemlja biće „puna poznanja Jehove“ (Isaija 11:9). Duhovne vrednosti biće u procvatu. Materijalizam i njegove štetne posledice potpuno će biti iskorenjeni (2. Petrova 3:13). Tada će ono što život čini daleko vrednijim življenja — savršeno zdravlje, zadovoljavajući posao, zdrava razonoda, srdačni porodični odnosi i trajno prijateljstvo s Bogom — donositi čovečanstvu pravu i večnu sreću.

[Okvir/Slika na 6. strani]

Mudro koristite novac!

Prepoznajte svoje potrebe. Isus nas je poučio da se molimo: „Daj nam hleb naš za ovaj dan prema dnevnoj potrebi“ (Luka 11:3). Nemojte dozvoliti da nešto što danas želite sutra postane nešto što ćete smatrati neophodnim. Zadržite na umu da vaš život ne čini ono što imate (Luka 12:16-21).

Sastavite budžet. Nemojte dozvoliti sebi da neplanirano kupujete. U Bibliji stoji: „Obilju vode misli [„planovi“, NW] vrednoga čoveka, al’ ko naglo radi upada u teskobu [„oskudicu“ NW]“ (Poslovice 21:5). Isus je posavetovao svoje slušaoce da proračunaju trošak pre nego što preduzmu neki finansijski poduhvat (Luka 14:28-30).

Izbegavajte nepotrebno zaduživanje. Kad god je to moguće, štedite novac za kupovinu umesto da kupujete na kredit. Jedna poslovica kaže: „Ko u zajam uzme rob je onog koji daje“ (Poslovice 22:7). Ako pokazujete samokontrolu i ne trošite više nego što vam dozvoljavaju mogućnosti, možete čak uspeti da ostvarite planove za neku veću kupovinu.

Nemojte rasipati. Potrudite se da vam ono što već posedujete traje duže tako što ćete se dobro brinuti o tome, i na taj način ćete manje rasipati. I sam Isus se trudio da izbegne rasipanje (Jovan 6:10-13).

Postavite ispravne prioritete. Mudra osoba će ’iskupljivati vreme‘ za važnije ciljeve (Efešanima 5:15, 16).

[Okvir/Slika na 7. strani]

Učenje iz vlastitog iskustva — postoji i bolji način

Iz ličnog iskustva — bilo ono dobro ili loše — možemo izvući vredne pouke. Međutim, da li je tačno da je najbolje učiti iz vlastitog iskustva? Nije, jer postoji jedan uzvišeniji izvor saveta. Psalmista je otkrio koji je to izvor kada je u molitvi rekao: „Reč je tvoja žižak nozi mojoj, svetlost stazi mojoj“ (Psalam 119:105).

Zašto je daleko bolje slušati Božje savete nego učiti iz vlastitog iskustva? Jedan razlog je taj što možemo skupo platiti pa čak i mnogo propatiti kada učimo isključivo iz vlastitog iskustva, to jest kada sami pokušavamo da nađemo najbolje rešenje. Štaviše, to nije neophodno. „Oh da si ti zapovesti moje slušao!“, rekao je Bog drevnim Izraelcima. „Mir bi tvoj kao reka bio, sreća tvoja kao valovi morski“ (Isaija 48:18).

Jedan razlog zbog kog se Božja Reč ističe u pružanju vođstva jeste taj što ona sadrži najstariji i najtačniji zapis o iskustvima ljudi. Verovatno se slažete da je bolje bezbolno učiti iz uspeha i grešaka drugih nego ponavljati njihove greške (1. Korinćanima 10:6-11). Što je još važnije, Bog nam je putem Biblije dao izvanredne zakone i načela koji su pouzdaniji od bilo čega drugog. „Savršen je zakon Jehovin... Svedočanstvo Jehovino je verno, — daje mudrost nevinome [„neiskusnom“, NW]“ (Psalam 19:8). Nema sumnje, najbolje je učiti iz mudrosti našeg Stvoritelja punog ljubavi.

[Slike na 4. strani]

Svet želi da prihvatite materijalistički način života

[Slika na 5. strani]

U Bibliji se nalazi blago koje je vrednije od zlata i srebra