Istinita učenja ugodna Bogu

DA BI ljudi znali koja su učenja istinita i ugodna Bogu, on im mora otkriti svoje misli. To otkrivenje takođe mora biti dostupno svima. Kako bi inače čovečanstvo znalo koje doktrine, način obožavanja i ponašanja Bog odobrava? Da li je Bog obezbedio takve informacije? Ako jeste, u kom obliku?

Može li ijedan čovek sa životnim vekom od nekoliko decenija lično da komunicira sa celim čovečanstvom i da služi kao posrednik između Boga i ljudi? Ne može. Ali jedan trajan pisani izveštaj može. Stoga, zar ne bi bilo odgovarajuće da Božje otkrivenje bude dostupno u obliku knjige? Jedna stara knjiga koja tvrdi da je nadahnuta od Boga jeste Biblija. „Sve je Pismo nadahnuto od Boga, i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za ispravno postavljanje stvari, za vaspitavanje u pravednosti“, zapisao je jedan od njenih pisaca (2. Timoteju 3:16). Hajde da zavirimo u Bibliju i vidimo da li je ona izvor istinitih učenja.

Koliko je stara?

Među svim glavnim religioznim knjigama, Biblija je među najstarijim. Njeni prvi delovi napisani su pre otprilike 3 500 godina. Pisanje je završeno 98. n. e. a Iako je 40 muškaraca učestvovalo u njenom pisanju u periodu od 1 600 godina, Biblija predstavlja jednu harmoničnu celinu. To je tako zato što je njen pravi Autor Bog.

Biblija je najšire distribuisana i najviše prevođena knjiga u istoriji čovečanstva. Svake godine se izda oko 60 miliona primeraka Biblije u celini ili delimično. Cela Biblija ili neki njeni delovi prevedeni su na više od 2 300 jezika i dijalekata. Preko 90 procenata ljudi ima pristup Bibliji, ili bar  delu Biblije, na svom maternjem jeziku. Ova knjiga ne poznaje državne granice, rasne podele i etničke barijere.

Kako je osmišljena?

Ako imate Bibliju, zašto je ne otvorite i vidite kako je osmišljena? b Okrenite najpre sadržaj. Većina Biblija ima jedan sadržaj na početku, gde se navode nazivi svih knjiga i broj strane gde se ta knjiga može pronaći. Primetićete da je Biblija zapravo velika zbirka pojedinačnih knjiga, od kojih svaka ima jedinstven naziv. Prva knjiga se naziva Postanje, a poslednja Otkrivenje ili Apokalipsa. Knjige su grupisane u dva dela. Prvih 39 knjiga nazivaju se Hebrejski spisi, budući da su pisane najvećim delom na hebrejskom jeziku. Poslednjih 27 knjiga pisane su na grčkom jeziku i one čine Grčke spise. Ova dva dela su poznata i kao Stari zavet i Novi zavet.

Biblijske knjige imaju poglavlja i stihove radi lakšeg snalaženja. Kada se u ovom časopisu navode stihovi iz Biblije, nakon naziva biblijske knjige prvi broj označava poglavlje knjige, a sledeći broj stih. Kada na primer stoji „2. Timoteju 3:16“ to znači da je u pitanju knjiga Druga Timoteju, 3. poglavlje, 16. stih. Pokušajte da pronađete ovaj stih u Bibliji.

Zar se ne slažete da ćete se najbolje upoznati sa sadržajem Biblije ako je redovno čitate? Neki su uvideli da im je lakše da prvo pročitaju Grčke spise, počevši od jevanđelja po Mateju. Ako čitate tri do pet poglavlja dnevno, za jednu godinu možete pročitati celu Bibliju. Ali, kako možete da budete sigurni da je ono što čitate u Bibliji zaista nadahnuto od Boga?

Možete li verovati Bibliji?

Zar ne bi trebalo da knjiga koja je nadahnuta od Boga sadrži pravovremene savete za život svih ljudi? Biblijski saveti odražavaju razumevanje ljudske prirode koje važi za sve generacije, i njena načela su i danas praktična kao što su bila kada su prvi put izrečena. To se može lako videti iz čuvenog govora koji je održao Isus Hrist, osnivač hrišćanstva. Taj govor je zabeležen u jevanđelju po Mateju, od 5. do 7. poglavlja. Poznat kao Propoved na gori, on nam ne ukazuje samo na to kako da pronađemo pravu sreću već i kako da rešimo nesuglasice, kako da se molimo, kako da gledamo na materijalne potrebe i još mnogo toga. Ova propoved kao i drugi delovi Biblije jasno nam govore šta treba da radimo, a šta da izbegavamo kako bismo ugodili Bogu i poboljšali svoj život.

Još jedan razlog zbog čega možemo verovati Bibliji jeste taj što ova drevna knjiga sadrži tačne informacije kada je reč o naučnim pitanjima. Na primer, u vreme kada je većina ljudi verovala da je zemlja ravna ploča, Biblija je govorila o ’krugu [ili kugli] zemaljskoj‘ c (Isaija 40:22). Preko 3 000 godina pre nego što je čuveni naučnik ser Isak Njutn objasnio da planete lebde u praznom prostoru uz pomoć gravitacije, u Bibliji se nalazio pesnički opis da je ’zemlja ni na čemu obešena‘ (Jov 26:7). Zapazite takođe živopisan opis kružnog toka vode koji je zabeležen pre nekih 3 000 godina. „Sve rijeke teku u more, i more se ne prepunja; odakle teku rijeke, onamo se vraćaju da opet teku“  (Propovednik 1:7, DK). Da, Stvoritelj svemira je i Autor Biblije.

Istorijska tačnost Biblije potvrđuje činjenicu da je ona nadahnuta od Boga. Događaji o kojima govori Biblija nisu izmišljeni događaji. Oni uključuju konkretne datume, ljude i mesta. Na primer, događaj zapisan u Luki 3:1 zaista se desio „u petnaestoj godini vladavine cezara Tiberija, kad Pontije Pilat beše namesnik Judeje, i Irod oblasni vladar Galileje“.

Premda drevni istoričari skoro uvek izveštavaju samo o pobedama i vrlinama vladara, biblijski pisci su bili iskreni, otvoreno priznajući čak i svoje greške. Recimo, izraelski kralj David je priznao: „Sagreših mnogo što to uradih... sasvim ludo radih.“ Biblija bez okolišanja govori o tom slučaju. (2. Samuilova 24:10). I biblijski pisac Mojsije zabeležio je događaj kada nije pokazao pouzdanje u istinitog Boga (Brojevi 20:12).

Biblija pruža još jedan dokaz Božjeg nadahnuća. To su njena ispunjena proročanstva — unapred zapisana istorija. Neka od tih proročanstava odnose se na Isusa Hrista. Na primer, više od 700 godina pre Isusovog rođenja, u Hebrejskim spisima tačno je prorečeno da će se onaj koji je Obećan od Boga roditi „u Vitlejemu u Judeji“ (Matej 2:1-6; Mihej 5:2).

Osmotri jedan drugi primer. U 2. Timoteju 3:1-5, Biblija navodi: „U poslednje dane nastaće kritična vremena s kojima se teško izlazi na kraj. Jer ljudi će biti samoljubivi, ljubitelji novca, umišljeni, oholi, hulnici, neposlušni roditeljima, nezahvalni, nelojalni, bez prirodne naklonosti, nepristupačni za bilo kakav dogovor, klevetnici, bez samokontrole, brutalni, bez ljubavi prema dobroti, izdajnici, tvrdoglavi, naduti od ponosa, koji više vole uživanja nego Boga, koji imaju oblik odanosti Bogu, ali su se njene sile odrekli.“ Zar ovo ne opisuje opšti stav ljudi danas? Ove reči su zabeležene 65. n. e., pre više od 1 900 godina!

Šta učimo iz Biblije?

Dok se budete upoznavali s njenom porukom, videćete da je Biblija izvor uzvišene mudrosti. Ona pruža uverljive odgovore na sledeća pitanja: Ko je Bog? Da li je Đavo stvaran? Ko je Isus Hrist? Zašto postoji patnja? Šta se dešava sa nama kad umremo? Odgovori koje možete čuti od drugih ljudi mogu se razlikovati koliko i njihova verovanja i običaji. Ali, Biblija sadrži istinu o ovim i mnogim drugim temama. Osim toga, kada govori o ponašanju i stavu prema drugim ljudima i višim vlastima, biblijske smernice su bez premca. d

Šta Biblija otkriva u vezi s Božjom namerom za zemlju i čovečanstvo? Ona obećava: „Još malo i nestaće bezdušnika... Ali smerni će čuvati zemlju i uživaće u izobilju mira“ (Psalam 37:10, 11). „Sam Bog biće s [ljudima]. I on će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli. Pređašnje stvari prođoše“ (Otkrivenje 21:3, 4). „Pravednici će držati zemlju i doveka u njoj će ostati“ (Psalam 37:29).

U Bibliji se takođe proriče da će rat, kriminal, nasilje i zlo uskoro nestati. Više neće biti bolesti, starosti i smrti. Večni život u raju na zemlji postaće stvarnost. Kakva divna budućnost! I kako sve to odražava Božju ljubav prema ljudima!

Šta ćete učiniti?

Biblija je veličanstveni dar od Stvoritelja. Kako ćete prihvatiti ovu knjigu? Jedan čovek hinduskog porekla verovao  je da Božje otkrivenje može koristiti celom čovečanstvu ako datira od samog početka civilizacije. Kada je shvatio da su neki delovi Biblije stariji i od najstarijih hinduističkih zapisa, Vedâ, on je odlučio da pročita i istraži Bibliju. e Jedan profesor univerziteta u Sjedinjenim Državama takođe je osetio potrebu da pročita ovu najrasprostranjeniju knjigu pre nego što formira mišljenje o njoj.

Ako čitate Bibliju i primenjujete njena učenja, imaćete bogate blagoslove. U Bibliji piše: „Blažen čovek... [kome] zakon Jehovin omile i dan i noć o zakonu Jehovinom misli. On je kao drvo sađeno kraj vode žive, koje rod svoj daje kad mu vreme dođe, kome list ne vene, i što god uradi sve mu od ruke ide“ f (Psalam 1:1-3). Proučavanje Biblije i razmišljanje o onome što ona kaže vodiće do sreće, jer će vaše duhovne potrebe tako biti zadovoljene (Matej 5:3). Biblija će vam pokazati kako da vodite ispunjen život i kako da se uspešno izborite s problemima. Zaista, ’ko drži [Božje zakone koji su zapisani u Bibliji], veliku nagradu ima‘ (Psalam 19:12). Štaviše, ako imate poverenja u Božja obećanja, to će vam doneti blagoslove sada i svetlu nadu u budućnosti.

Biblija nas podstiče: „Kao novorođenčad, razvijte čežnju za čistim mlekom koje pripada reči“ (1. Petrova 2:2). Život novorođenčeta zavisi od hrane i ono će uporno tražiti da zadovolji tu svoju potrebu. Slično tome, mi zaista zavisimo od spoznanja Boga. Zato, „razvijte čežnju“ ili snažnu želju za njegovom Rečju. Biblija je knjiga istinitih učenja od Boga. Neka vaš cilj bude da je redovno proučavate. Jehovini svedoci iz vašeg kraja rado će vam pomoći da izvučete najveću korist iz proučavanja. Srdačno vas pozivamo da stupite u kontakt s njima ili da pišete izdavaču ovog časopisa.

[Fusnote]

[Slika na 7. strani]

„Razvijte čežnju“ za Božjom Rečju Redovno proučavajte Bibliju

[Izvor slike na 5. strani]

NASA photo