ISUS HRIST je poučio svoje sledbenike: „Molite se, dakle, ovako: ’Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje. Neka dođe kraljevstvo tvoje. Neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji‘“ (Matej 6:9, 10). Ova molitva, mnogima poznata kao Očenaš, objašnjava svrhu Božjeg Kraljevstva.

Putem Kraljevstva, Božje ime će biti posvećeno. S njega će zauvek biti uklonjena sramota koja mu je naneta kada su se Satana i prvi ljudi pobunili. To je nešto što je od presudne važnosti. Sreća svih inteligentnih bića zavisi od toga da li na Božje ime gledaju kao na nešto sveto i da li spremno prihvataju njegovo pravo da vlada (Otkrivenje 4:11).

Osim toga, Kraljevstvo je uspostavljeno da bi ’Božja volja bila, kako na nebu tako i na zemlji‘. Šta je Božja volja? Bog želi da ljudi s njim ponovo imaju dobar odnos koji je Adam izgubio. Isto tako, putem Kraljevstva će Jehova, Suveren svemira, ispuniti svoju nameru da uspostavi raj na zemlji gde će dobri ljudi večno živeti. Božje Kraljevstvo će popraviti svu štetu koja je nastala zbog prvog greha i ostvariće Božju nameru sa zemljom koja je izraz njegove velike ljubavi (1. Jovanova 3:8). To Kraljevstvo i sve što će ono učiniti zapravo je glavna poruka Biblije.

Božje Kraljevstvo je jedna stvarna i veoma moćna vladavina. Prorok Danilo nam daje letimičan uvid u njenu moć. Pre mnogo godina, on je prorekao: ’Bog će nebeski podignuti kraljevstvo koje će razbiti i uništiti sva [ljudska] kraljevstva.‘ Štaviše, za razliku od ljudskih vladavina koje su se smenjivale kroz istoriju, Božje Kraljevstvo se „neće nikad uništiti“ (Danilo 2:44). I to nije sve. U poređenju s bilo kojom ljudskom vladavinom, kraljevstvo je nadmoćnije u svakom pogledu.

Božje Kraljevstvo ima nadmoćnog Kralja.

Razmotrimo ko je taj Kralj. Danilo je Vladara Božjeg Kraljevstva kojeg je video u ’snu i viđenjima‘ opisao kao ’nekoga kao sina čovečjeg‘ koji pristupa Svemoćnom Bogu i prima večnu ’vlast, slavu i kraljevstvo‘ (Danilo 7:1, 13, 14). Taj Sin čovečji nije niko drugi do Isus Hrist, Mesija (Matej 16:13-17). Jehova Bog je postavio svog Sina, Isusa, za Kralja svog Kraljevstva. Kada je bio na zemlji, Isus je zlim farisejima rekao: „Božje kraljevstvo je u vašoj sredini“, misleći na to da je on, budući Kralj tog Kraljevstva, bio među njima (Luka 17:21).

Ko od ljudi može da se meri sa Isusom kao Vladarem? Isus je već dokazao da je potpuno pravedan, pouzdan i saosećajan Vođa. Jevanđelja ga opisuju kao čoveka od akcije i kao saosećajnu osobu s dubokim emocijama (Matej 4:23; Marko 1:40, 41; 6:31-34; Luka 7:11-17). Pored  toga, nakon što je uskrsnuo na nebo, Isus više nije podložan smrti niti drugim ljudskim ograničenjima (Isaija 9:6, 7).

Isus i njegovi suvladari vladaju sa uzvišenijeg mesta.

U svojoj viziji, Danilo je takođe video da je ’kraljevstvo i vlast... dato narodu svetaca Svevišnjega‘ (Danilo 7:27). Isus ne vlada sam. Pored njega su i drugi koji vladaju kao kraljevi i služe kao sveštenici (Otkrivenje 5:9, 10; 20:6). Apostol Jovan je za njih rekao: „I videh, i gle! Jagnje stoji na gori Sionu, i s njim sto četrdeset i četiri hiljade... koji su kupljeni sa zemlje“ (Otkrivenje 14:1-3).

Jagnje je Isus Hrist na svom kraljevskom položaju (Jovan 1:29; Otkrivenje 22:3). Gora Sion se odnosi na nebo a (Jevrejima 12:22). Isus i njegovih 144 000 suvladara vladaju s neba. Oni zaista vladaju sa uzvišenog mesta! S tog položaja mogu da prate sva zbivanja na zemlji. Pošto je nebo njihov presto, ’Božje kraljevstvo‘ se još naziva i ’nebesko kraljevstvo‘ (Luka 8:10; Matej 13:11). Nijedno oružje, čak ni nuklearno, ne može ugroziti niti uništiti nebesku vladavinu. Ona je nepobediva i ispuniće Jehovinu nameru (Jevrejima 12:28).

Božje Kraljevstvo ima pouzdane predstavnike na zemlji.

Kako to znamo? U Psalmu 45:17 stoji: „Ti ćeš ih učiniti knezovima u zemlji.“ Onaj o kome se govori u ovom proročanstvu jeste Božji Sin (Psalam 45:7, 8; Jevrejima 1:7, 8). Dakle, Isus Hrist će naimenovati knezove. Možemo biti sigurni da će oni verno slediti njegova uputstva. Čak i danas, sposobni muškarci koji služe kao starešine u hrišćanskim skupštinama poučavaju se da ne „gospodare“ nad svojim suvernicima, već da ih štite, krepe i teše (Matej 20:25-28; Isaija 32:2).

Kraljevstvo ima pravedne podanike.

Oni su pravedni i pošteni u Božjim očima (Poslovice 2:21, 22). „Smerni [krotki, NW] će čuvati zemlju“, piše u Bibliji, „i uživaće u izobilju mira“ (Psalam 37:11). Podanici Božjeg Kraljevstva su krotki — poslušni i ponizni, blagi i pažljivi. Njima su duhovne stvari na prvom mestu (Matej 5:3). Oni žele da čine ono što je ispravno i slede Božje vođstvo.

Božje Kraljevstvo ima bolje zakone.

Zakoni i načela ove vladavine dolaze od samog Jehove Boga. Ne nameću nam nerazumna ograničenja, već služe za našu dobrobit (Psalam 19:8-12). Mnogim ljudima već koristi to što žive po Jehovinim pravednim merilima. Na primer, sleđenje biblijskih saveta za muževe, žene i decu doprinosi tome da imamo bolji porodični život (Efešanima 5:33–6:3). Ako smo poslušni zapovesti da se ’obučemo u ljubav‘, naš odnos s drugima biće bolji (Kološanima 3:13, 14). Kada živimo po biblijskim načelima, razvijamo i dobre radne navike i uravnoteženo gledište o novcu (Poslovice 13:4; 1. Timoteju 6:9, 10). Ako se ne upuštamo u polni nemoral i ne zloupotrebljavamo alkohol, duvan i drogu, to nam pomaže da sačuvamo svoje zdravlje (Poslovice 7:21-23; 23:29, 30; 2. Korinćanima 7:1).

Vrhovni autoritet u Božjem Kraljevstvu jeste Bog. Kralj Božjeg Kraljevstva — Mesija, Isus Hrist — i svi njegovi suvladari odgovorni su pred Bogom za držanje njegovih pravednih zakona i načela prožetih ljubavlju. Podanici tog Kraljevstva, uključujući i njegove predstavnike na zemlji, nalaze zadovoljstvo u tome što žive po Božjim zakonima.  Tako je Bog centralna ličnost u životu vladara i podanika Kraljevstva. Prema tome, Kraljevstvo je prava teokratija — vladavina od Boga. Ono će sigurno ispuniti svrhu zbog koje je uspostavljeno. Ali, kada je Božje Kraljevstvo, poznato i kao Mesijansko Kraljevstvo, počelo da vlada?

Iz Isusovih reči se može razumeti kada je Kraljevstvo počelo da vlada. „Jerusalim će gaziti nacije“, rekao je on, „dok se ne ispune određena vremena nacija“ (Luka 21:24). Jerusalim je bio jedini grad na celom svetu koji je bio direktno povezan s Božjim imenom (1. Kraljevima 11:36; Matej 5:35). Bio je prestonica jednog kraljevstva na zemlji koje je Bog podržavao. Trebalo je da taj grad pregaze nacije u tom smislu što će svetske vladavine za neko vreme prekinuti Božju vladavinu nad njegovim narodom. Kada je to počelo?

Poslednjem kralju koji je sedeo na Jehovinom prestolu u Jerusalimu rečeno je: „Skini turban i odloži krunu... ona neće biti ničija dok ne dođe onaj koji ima zakonsko pravo na nju, i njemu ću je dati“ (Jezekilj 21:25-27, NW). Trebalo je da se kruna s glave tog kralja skine i da se Božja vladavina nad njegovim narodom prekine. To se desilo 607. pre n. e. kada su Vavilonci uništili Jerusalim. Tokom ’određenih vremena‘ koja su usledila, Bog ne bi imao vladavinu na zemlji koja bi ga predstavljala. Tek će na kraju tog perioda Jehova dati vlast onome „koji ima zakonsko pravo“ — Isusu Hristu. Koliko dugo će trajati taj period?

Proročanstvo u biblijskoj knjizi Danila kaže: „Oborite to drvo i potrite ga; ali mu ostavite panj sa žilama u zemlji i svežite ga verigama od gvožđa i od bakra... dok sedam vremena ne prođe preko njega“ (Danilo 4:23). Kao što ćemo videti, „sedam vremena“ koja se ovde pominju traju isto koliko i „određena vremena nacija“.

Drveće u Bibliji ponekad može predstavljati pojedince, vladare i kraljevstva (Psalam 1:3; Jeremija 17:7, 8, Jezekilj, 31. poglavlje). Simbolično drvo se ’videlo s krajeva cele zemlje‘ (Danilo 4:11). Prema tome, vladavina predstavljena drvetom koje je trebalo oboriti i svezati imala je vlast do „krajeva cele zemlje“, što uključuje sva ljudska kraljevstva (Danilo 4:17, 20, 22). Dakle, to drvo predstavlja Božju vrhovnu vlast, posebno u odnosu na zemlju. Jehova je neko vreme iskazivao svoju vlast preko kraljevstva koje je osnovao u naciji Izrael. Simbolično drvo je posečeno, a njegov panj je svezan gvozdenim i bakarnim okovima kako bi se sprečio rast. To znači da je trebalo da vladavina koja je predstavljala Boga na zemlji prestane  da postoji, što se i desilo 607. pre n. e. Nije trebalo da tako ostane zauvek. Drvo će ostati svezano dok ne prođe „sedam vremena“. Na kraju tog perioda, Jehova će dati vlast zakonskom nasledniku, Isusu Hristu. Jasno je da se „sedam vremena“ i „određena vremena nacija“ odnose na isti period.

Biblija nam pomaže da odredimo koliko je trajao period od „sedam vremena“. Iz nje saznajemo da tri i po vremena — „vreme i dva vremena i pola vremena“ — iznose 1 260 dana (Otkrivenje 12:6, 14). To znači da bi sedam vremena, što je dvostruko duži period, iznosilo 2 520 dana.

Kada bismo od 607. pre n. e. brojali doslovnih 2 520 dana došli bismo do 600. pre n. e. Međutim, period od sedam vremena trajao je mnogo duže. Ona su još uvek bila u toku kada je Isus govorio o ’određenim vremenima nacija‘. Prema tome, u pitanju je proročanski period. Zato moramo primeniti biblijsko pravilo: „Godinu dana za svaki dan“ (Brojevi 14:34; Jezekilj 4:6). U tom slučaju, sedam vremena dominacije svetskih sila nad čovečanstvom bez Božjeg mešanja trajalo bi 2 520 godina. Ako od 607. pre n. e. računamo 2 520 godina dolazimo do 1914. n. e. To je godina kada su se završila „određena vremena nacija“, to jest sedam vremena. To znači da je Isus Hrist počeo da vlada kao Kralj Božjeg Kraljevstva 1914. godine.

Budući da Mesijansko Kraljevstvo već vlada na nebu, da li treba i dalje da se molimo da ono dođe, kao što nas je Isus poučio u uzornoj molitvi? (Matej 6:9, 10). Da. Ta molba je prikladna i još uvek ima smisla. Božje Kraljevstvo tek treba da uspostavi svoju potpunu vlast nad zemljom.

Kada se to desi, verni ljudi će zaista doživeti mnoge blagoslove! „Sam Bog biće s njima“, kaže se u Bibliji, „i on će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli. Pređašnje stvari prođoše“ (Otkrivenje 21:3, 4). U to vreme, ’niko od žitelja neće reći: Bolestan sam!‘ (Isaija 33:24). Oni koji vrše Božju volju živeće večno (Jovan 17:3). Dok čekamo na ispunjenje ovih i drugih divnih biblijskih proročanstava, nastavimo da ’stalno tražimo najpre kraljevstvo i Božju pravednost‘ (Matej 6:33).