Jehovina mudrost se ogleda u delima stvaranja

’Njegova nevidljiva svojstva razabiru se po onome što je stvoreno‘ (RIMLJ. 1:20)

1. Kako svetska mudrost danas utiče na mnoge?

 REČ „mudrost“ često se neopravdano koristi. Za neke je mudra osoba ona koja poseduje veliko znanje. Međutim, oni koje ovaj svet naziva intelektualcima ne pružaju pouzdano vođstvo u pronalaženju pravog smisla života. Naprotiv, oni koji slede takvu mudrost postaju osobe ’koje kao da bacaju talasi i koje tamo-amo nosi svaki vetar učenja‘ (Ef. 4:14).

2, 3. (a) Zašto je Jehova ’jedini mudar‘? (b) Po čemu se Božja mudrost razlikuje od mudrosti ovog sveta?

² Potpuno je drugačije sa onima koji usvajaju pravu mudrost čiji je Izvor Jehova Bog! Biblija otkriva da je Jehova ’jedini mudar‘ (Rimlj. 16:27). On zna sve što se može znati o svemiru — njegovoj strukturi, nastanku i razvoju. Svi fizički zakoni u prirodi, na kojima ljudi zasnivaju svoja istraživanja, Jehovino su delo. Zato ga ne impresioniraju ljudski izumi niti ga zadivljuju „uzvišena“ gledišta ljudskih filozofa. „Mudrost ovog sveta [je] ludost pred Bogom“ (1. Kor. 3:19).

³ Biblija nam kaže da Jehova „daje mudrost“ svojim slugama (Posl. 2:6). Za razliku od ljudskih filozofija, mudrost od Boga nije nejasna i neodređena. Ona nas uči zdravom prosuđivanju i temelji se na tačnom znanju i razumevanju. (Pročitati Jakova 3:17.) Apostol Pavle se divio Jehovinoj mudrosti. Napisao je: „O dubino bogatstva, mudrosti i znanja Božjeg! Kako su neistraživi njegovi sudovi i nedokučivi njegovi putevi!“ (Rimlj. 11:33). Pošto je Jehova beskrajno mudar, uvereni smo da njegovi zakoni pružaju vođstvo za najbolji način života. Na kraju krajeva, Jehova zna bolje od bilo koga šta nam je potrebno da bismo bili srećni (Posl. 3:5, 6).

Isus — „vešt graditelj“

4. Na koji način možemo upoznati Jehovinu mudrost?

⁴ Jehovina mudrost, kao i druge njegove nenadmašne osobine, može se zapaziti u onome što je stvorio. (Pročitati Rimljanima 1:20.) Od najmanjeg do najvećeg, Jehovina dela otkrivaju različite aspekte njegove ličnosti. Gde god da pogledamo — u nebo nad nama ili u tlo pod našim nogama — pronalazimo mnoštvo dokaza o tome da je on beskrajno mudar Stvoritelj koji nas puno voli. Razmišljajući o onome što je stvorio, možemo mnogo naučiti o njemu (Ps. 19:1; Isa. 40:26).

5, 6. (a) Ko je osim Jehove učestvovao u stvaranju? (b) Šta ćemo dalje osmotriti i zašto?

⁵ Jehova nije bio sam kada je ’stvarao nebesa i zemlju‘ (Post. 1:1). Iz Biblije saznajemo da je davno pre nego što je nastao materijalni svet Bog stvorio jedno duhovno biće preko koga je „sve bilo stvoreno“. To je bio Božji jedinorođeni Sin — „prvenac svega što je stvoreno“ — koji je kasnije živeo na zemlji kao čovek po imenu Isus (Kol. 1:15-17). Poput Jehove, i Isus poseduje mudrost. Zapravo, u 8. poglavlju Poslovica on se opisuje kao personifikovana mudrost. U istom poglavlju takođe  se naziva Božjim ’veštim graditeljem‘ (Posl. 8:12, 22-31).

⁶ Kao što smo videli, dela stvaranja otkrivaju Jehovinu mudrost i mudrost njegovog veštog graditelja, Isusa. Ona nam pružaju vredne pouke. Osmotrimo četiri živa stvorenja za koja se u Poslovicama 30:24-28 kaže da su ’po prirodi mudra‘. *

Pouka o marljivosti

7, 8. Koji ti se detalji o mravima najviše dopadaju?

⁷ Kada ispitamo kako su stvorene i kako funkcionišu, možemo mnogo naučiti čak i od životinja koje se mogu nazvati „najmanje na zemlji“. Na primer, osmotrimo zašto se može reći da su mravi po prirodi mudri. (Pročitati Poslovice 30:24, 25.)

⁸ Neki istraživači smatraju da mrava ima 200 000 puta više nego ljudi. Svi oni marljivo rade kako na površini zemlje tako i ispod nje. Oni su organizovani u kolonije, a većina njih sastoji se od tri grupe: kraljica, mužjaka i radnika. Svaka grupa se na svoj način brine o potrebama kolonije. Jedna posebna vrsta mrava, južnoamerički mrav krojač, može se nazvati veštim baštovanom. Ovaj maleni insekt đubri, presađuje i podrezuje gljive u svojoj bašti kako bi dobio maksimalan rod. Istraživači su zapazili da ovaj vešti baštovan ulaže onoliko truda koliko je hrane potrebno za njegovu koloniju. *

9, 10. Kako možemo oponašati marljivost mrava?

⁹ Od mravâ možemo naučiti mnogo toga. Od njih učimo da je potrebno da se marljivo trudimo ako želimo da postignemo dobre rezultate. Biblija nam kaže: „Idi k mravu, lenštino, posmatraj puteve njegove i postani mudar. Iako nema zapovednika, upravitelja ni gospodara, on leti priprema sebi hranu, skuplja zalihe hrane u doba žetve“ (Posl. 6:6-8). I Jehova i njegov vešt graditelj Isus su marljivi. „Moj Otac radi sve do sada“, rekao je Isus, „pa radim i ja“ (Jov. 5:17).

¹⁰ Pošto želimo da se ugledamo na Boga i Hrista, i mi treba da budemo marljivi. Bez obzira na to koja zaduženja imamo u Božjoj organizaciji, svi treba da budemo „zaokupljeni Gospodovim delom“ (1. Kor. 15:58). Zato ćemo dobro postupiti ako sledimo savet koji je Pavle dao hrišćanima iz Rima: „U poslu ne budite lenji. Neka vas duh podstiče na revnost. Robujte Jehovi“ (Rimlj. 12:11). Naš trud u vršenju Jehovine volje nije  uzaludan, jer nam Biblija zasigurava: „Bog nije nepravedan pa da zaboravi vaš trud i ljubav koju ste pokazali prema njegovom imenu“ (Jevr. 6:10).

Zaštitimo našu duhovnost

11. Opiši neke karakteristike damana.

¹¹ Daman je još jedno relativno malo stvorenje koje nas uči važnim poukama. (Pročitati Poslovice 30:26.) Podseća na kunića s kratkim i zaobljenim ušima i kratkim nogama. Ova mala životinja živi u kamenitim krajevima. Njegov oštar vid dobro mu služi, a rupe i pukotine u njegovom krševitom staništu pružaju mu utočište od grabljivaca. Daman je stvoren da živi u tesno povezanim zajednicama, u kojima je siguran i toplo mu je tokom zime. *

12, 13. Šta učimo od damana?

¹² Šta možemo naučiti od damana? Kao prvo, zapazi da ova životinja preduzima sve kako ne bi postala lak plen. Ona koristi svoj oštar vid kako bi izdaleka videla grabljivca i ne udaljava se od rupa i pukotina koje joj pružaju sigurno utočište. Slično tome, i mi treba da imamo izoštren duhovni vid kako bismo uočili opasnosti koje vrebaju u Sataninom svetu. Apostol Petar je savetovao hrišćane: „Budite trezveni, budno pazite! Vaš protivnik, Đavo, ide unaokolo kao ričući lav i traži koga da proždere“ (1. Petr. 5:8). Dok je bio na zemlji, Isus je bio oprezan, čuvajući se svih Sataninih pokušaja da slomi njegovu besprekornost (Mat. 4:1-11). On je ostavio dobar primer svojim sledbenicima.

¹³ Jedan način na koji možemo biti na oprezu jeste da koristimo duhovnu zaštitu koju nam Jehova pruža. Ne smemo zanemariti proučavanje Božje Reči i prisustvovanje hrišćanskim sastancima (Luka 4:4; Jevr. 10:24, 25). Osim toga, kao što daman opstaje u tesno povezanoj zajednici, i mi moramo ostati tesno povezani sa suhrišćanima kako bismo se ’uzajamno hrabrili‘ (Rimlj. 1:12). Ako iskoristimo sve što nam Jehova pruža kao zaštitu, time pokazujemo da smo saglasni s rečima psalmiste Davida:  „Jehova je stena moja, tvrđava moja i izbavitelj moj. Bog je moj stena moja. On je utočište moje“ (Ps. 18:2).

Istrajmo uprkos protivljenju

14. Iako jedan skakavac možda ne uliva strahopoštovanje, šta možemo reći o roju skakavaca?

¹⁴ Mnogo toga možemo naučiti i od skakavaca. Jedan skakavac, koji je dugačak svega pet centimetara, možda ne uliva strahopoštovanje, ali roj skakavaca svakako da. (Pročitati Poslovice 30:27.) Ovi nemilosrdni insekti poznati po svojoj halapljivosti mogu brzo ogoliti polje spremno za žetvu. Huku roja insekata, među kojima su i skakavci, Biblija upoređuje s tutnjavom kola i praskanjem rasplamsale vatre koja proždire strnjiku (Joilo 2:3, 5). Ljudi obično pale vatru kako bi zaustavili njihovo nadiranje, ali to je uglavnom bezuspešno. Zašto? Svojim telima skakavci koji ginu gase plamen, nakon čega ostali nastavljaju nesmetano da napreduju. Iako nema kralja ni zapovednika, roj skakavaca deluje kao dobro organizovana vojska, savladavajući gotovo svaku prepreku (Joilo 2:25). *

15, 16. Po čemu su današnji objavitelji Kraljevstva poput skakavaca?

¹⁵ Prorok Joilo je uporedio aktivnost Jehovinih slugu s delovanjem skakavaca. On je napisao: „Trče kao junaci. Penju se na zidine kao ratnici. Svaki ide svojim putem, i ne menjaju svoj pravac. Jedan drugoga ne guraju. Kao snažan čovek na svom putu, oni idu dalje, a ako neki i padnu među strelama, ostali ne odustaju“ (Joilo 2:7, 8).

¹⁶ Ovo proročanstvo zaista dobro opisuje današnje objavitelje Božjeg Kraljevstva! Nikakve „zidine“ protivljenja ne mogu zaustaviti njihovo propovedanje. Umesto toga, oni oponašaju Isusa koji je istrajao u vršenju Božje volje  iako su ga mnogi prezirali (Isa. 53:3). Istina, neki hrišćani su ’pali među strelama‘ tako što su umrli kao mučenici zbog svoje vere. Pa ipak, delo propovedanja se nastavilo, a broj objavitelja Kraljevstva i dalje raste. Zapravo, protivljenje je često doprinelo tome da dobra vest stigne do ljudi koji na drugi način ne bi mogli čuti poruku o Kraljevstvu (Dela 8:1, 4). Da li poput skakavaca istrajavaš u službi, čak i kada se suočiš s ravnodušnošću i protivljenjem? (Jevr. 10:39).

’Držimo se dobra‘

17. Kako gekonova stopala prianjaju za glatke površine?

¹⁷ Sićušni gušter gekon kao da prkosi gravitaciji. (Pročitati Poslovice 30:28.) Zapravo, sposobnost ovog malog stvorenja da trčkara po zidovima i čak hoda po glatkom plafonu a da pri tom ne padne uliva strahopoštovanje naučnicima. Kako mu to uspeva? Tajna nije u efektu vakuuma niti u nekoj vrsti lepka. Umesto toga, jastučići na gekonovim prstima imaju nabore na kojima se nalaze hiljade izraslina nalik dlačicama. Iz svake od njih raste na stotine niti s vrhom u obliku tanjirića. Međumolekularna sila svih tih niti dovoljno je jaka da izdrži težinu koja je veća od gekonovog tela — čak i kada okrenut naglavačke trčkara po staklenoj površini! Zadivljeni ovom gekonovom sposobnošću, naučnici smatraju da bi se veštački materijali napravljeni po uzoru na gekonova stopala mogli koristiti kao moćno sredstvo za lepljenje. *

18. Šta treba da činimo kako bismo se uvek ’držali dobra‘?

¹⁸ Šta možemo naučiti od gekona? Biblija nas savetuje: „Mrzite zlo, držite se dobra“ (Rimlj. 12:9). Loši uticaji koji preovladavaju u Sataninom svetu mogu nas navesti da se ne držimo tako čvrsto Božjih načela. Na primer, druženje sa onima koji ne žive po Božjim zakonima — bilo s drugovima u školi, kolegama na poslu ili putem svetske zabave — može oslabiti našu odlučnost da činimo ono što je ispravno. Ne dozvoli da ti se to desi! Božja Reč nas upozorava: „Ne misli za sebe da si mudar“ (Posl. 3:7). Umesto toga, sledi mudar savet koji je u drevna vremena Mojsije dao Božjem narodu: „Boj se Jehove, svog Boga. Njemu služi, njega se drži“ (P. zak. 10:20). Ako se držimo Jehove, time ćemo oponašati Isusa za koga je rečeno: ’Voleo je pravednost i mrzeo bezakonje‘ (Jevr. 1:9).

Pouke iz dela stvaranja

19. (a) Koje Jehovine osobine ti zapažaš u onome što je stvoreno? (b) Kako nam Božja mudrost može koristiti?

¹⁹ Kao što smo videli, Jehovine osobine jasno se vide u onome što je stvorio, a njegova dela pružaju nam vredne pouke. Što ih više istražujemo, to se više divimo njegovoj mudrosti. Ako obraćamo pažnju na Božju mudrost, to će produbiti našu sreću danas i čuvati nas u vremenima koja dolaze (Prop. 7:12). Lično ćemo doživeti istinitost zasiguranja koje se nalazi u Poslovicama 3:13, 18, gde stoji: „Srećan je čovek koji mudrost nađe, i čovek koji razboritost stekne, ona je drvo života onima koji je prihvate, i srećnima će se zvati oni koji se nje čvrsto drže.“

[Fusnote]

Da li se sećaš?

Šta učimo od...

• mrava?

• damana?

• skakavaca?

• gekona?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 16. strani]

Da li si marljiv poput mrava krojača?

[Slike na 17. strani]

Daman pronalazi sigurnost u tesno povezanim zajednicama. A ti?

[Slike na 18. strani]

Hrišćani su istrajni poput skakavaca

[Slika na 18. strani]

Kao što gekon prianja za površinu, hrišćani se drže dobra

[Izvor]

Stockbyte/Getty Images