Pitanja čitalaca

Zašto se nakon pogibije Aronovih sinova Nadava i Avijuda Mojsije naljutio na njihovu braću Eleazara i Itamara i šta je umirilo njegov gnev? (Lev. 10:16-20)

Kratko nakon što su Aron i njegovi sinovi postavljeni da budu sveštenici u šatoru sastanka, Jehova je pogubio Nadava i Avijuda zato što su pred njim prinosili nedozvoljenu vatru (Lev. 10:1, 2). Mojsije je zabranio Eleazaru i Itamaru, preostalim Aronovim sinovima, da oplakuju svoju preminulu braću. Nedugo nakon toga, Mojsije se naljutio na njih dvojicu zato što nisu jeli žrtvu za greh (Lev. 9:3). Zašto je Mojsije tako reagovao?

U zakonima koje je Jehova dao Mojsiju bilo je jasno navedeno da sveštenik koji prinosi žrtvu za greh treba da jede deo te žrtve u dvorištu šatora sastanka. To je označavalo da sveštenik koji jede žrtvu odgovara za grehe onih koji su je prineli. Međutim, ako se deo krvi žrtve unosio u Svetinju, to jest prvi deo šatora sastanka, onda se žrtva nije smela jesti. Umesto toga, trebalo je da bude spaljena (Lev. 6:24-26, 30).

Izgleda da je, nakon tragičnih događaja koji su se odigrali tog dana, Mojsije uvideo potrebu da proveri da li su se izvršile sve Jehovine zapovesti. Kada je saznao da je jarac koji je bio žrtva za greh spaljen, ljutito je upitao Eleazara i Itamara zašto nisu bili poslušni i jeli tu žrtvu, budući da njena krv nije bila uneta pred Jehovu u Svetinju (Lev. 10:17, 18).

Na to Mojsijevo pitanje odgovorio je Aron, pošto je očigledno bio upoznat s tim kako su Eleazar i Itamar postupili. S obzirom na pogubljenje dva njegova sina, Aron se možda pitao da li bi tog dana iko od sveštenika mogao čiste savesti jesti žrtvu za greh. Možda je mislio da Jehovi ne bi bilo ugodno ako bi jeli tu žrtvu, iako oni nisu direktno snosili odgovornost za Nadavov i Avijudov prestup (Lev. 10:19).

Aron je verovatno razmišljao da od uvođenja u svešteničku službu, članovi njegove porodice moraju strogo voditi računa da ugode Bogu čak i u najsitnijim detaljima. Međutim, Nadav i Avijud su oskrnavili Jehovino ime i on se žestoko razgnevio na njih. Zbog toga je Aron možda mislio da članovi svešteničke porodice, unutar koje je počinjen takav greh, ne bi smeli da jedu od svete žrtve.

Izgleda da je Mojsije prihvatio Aronov odgovor, jer izveštaj na kraju kaže: „Kad je Mojsije to čuo, bio je zadovoljan time“ (Lev. 10:20). Očigledno je i Jehova bio zadovoljan Aronovim odgovorom.