Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Nemojmo sami sebe zavaravati

Nemojmo sami sebe zavaravati

Nemojmo sami sebe zavaravati

„ŠTA si to uradila?“, pitao je Bog Evu nakon što je jela plod sa zabranjenog drveta. „Zmija me je prevarila pa sam jela“, odgovorila je (Post. 3:13). Satana, koji se u svom lukavstvu poslužio zmijom da bi naveo Evu da bude neposlušna Bogu, kasnije je nazvan ’prazmijom koja zavodi ceo svet‘ (Otkr. 12:9).

Satana je u Postanku predstavljen kao lukava osoba koja ispreda laži s namerom da prevari neoprezne. Evu je uspeo da obmane. Pa ipak, nemojmo misliti da samo Satana može da nas prevari. Biblija nas upozorava da se može desiti da ’sami sebe zavaravamo‘ (Jak. 1:22).

Možda nam izgleda neverovatno ili čak nemoguće da sami sebe zavaravamo. Ali Bog nas na to s razlogom upozorava. Zato je dobro da vidimo kako bi se moglo desiti da se zavaravamo i kakvo bi razmišljanje bilo štetno po nas. U tome će nam poslužiti jedan primer iz Biblije.

Kako su se neki zavaravali

Otprilike 537. godine pre n. e., persijski kralj Kir Veliki izdao je dekret kojim je Judejcima izgnanim u Vavilon dozvolio da se vrate u Jerusalim i ponovo izgrade hram (Jezd. 1:1, 2). Naredne godine, u skladu s Jehovinom namerom, narod je postavio temelje novog hrama. Povratnici su bili presrećni i zahvaljivali su Jehovi što je blagoslovio početak radova na tom važnom projektu (Jezd. 3:8, 10, 11). Ali ubrzo su se suočili s protivljenjem i narod se obeshrabrio (Jezd. 4:4). Oko 15 godina nakon njihovog povratka, persijske vlasti su zabranile gradnju u Jerusalimu. Predstavnici vlasti su otišli u Jerusalim da bi sproveli tu zabranu i ’oružanom silom su primorali [Judejce] da obustave rad‘ (Jezd. 4:21-24).

Judejci su suočeni sa ovom ozbiljnom preprekom počeli da razmišljaju na sasvim pogrešan način. „Još nije došlo vreme, vreme da se gradi dom Jehovin“, govorili su sebi (Ag. 1:2). Zaključili su da Bog ne želi da hram bude odmah izgrađen. Umesto da traže način da izvrše Božju volju, zapostavili su svoju svetu dužnost i zaokupili se uređivanjem svojih kuća. Božji prorok Agej ih je otvoreno pitao: „Da li je vreme da vi živite u svojim kućama obloženim drvetom, dok je ovaj dom [Jehovin hram] pust?“ (Ag. 1:4).

Vidiš li neku pouku u ovom primeru? Kada u svojim mislima odložimo ispunjenje Božje namere može nam se desiti da zapostavimo duhovne aktivnosti i da se zaokupimo ličnim stvarima. Na primer, zamisli da očekuješ goste. Dok ih nestrpljivo iščekuješ žuriš da završiš kućne poslove i da sve pripremiš za njihov dolazak. Ali onda ti javljaju da će kasniti. Da li ćeš zbog toga prekinuti sa svim pripremama?

Seti se da su Agej i Zaharija pomogli Judejcima da shvate da Jehova još uvek želi da izgrade hram i to bez odlaganja. „Budi jak, celi narode... i prionite na posao“, podsticao ih je Agej (Ag. 2:4). Trebalo je da nastave s poslom uvereni da će ih Božji duh podržati (Zah. 4:6, 7). Iz ovog primera učimo da ne treba da se bavimo time kada će doći Jehovin dan (1. Kor. 10:11).

Zameniti pogrešno razmišljanje ispravnim

Apostol Petar je u svojoj drugoj poslanici pisao o tome da Jehova ima utvrđeno vreme kada će uspostaviti „nova nebesa i novu zemlju“ (2. Petr. 3:13). Primetio je da su neki ljudi dovodili u pitanje da li će se Bog ikada umešati u zbivanja na zemlji. Tvrdili su da se ništa neće promeniti, da „sve stoji kao što je bilo od početka stvaranja“ (2. Petr. 3:4). Petar se suprotstavio takvom pogrešnom načinu razmišljanja. Napisao je: „Podsećanjem podstičem vaš zdrav razum.“ Podsetio je suvernike da ti rugači nisu u pravu. Bog se već jednom umešao u zbivanja na zemlji i prouzrokovao sveopšti potop (2. Petr. 3:1, 5-7).

Agej je 520. godine pre n. e. na sličan način podstakao Judejce da nastave s radovima na hramu. Rekao im je: „Razmislite u svom srcu o putevima svojim“ (Ag. 1:5). Da bi ih podstakao na razmišljanje podsetio ih je na to šta im je Bog obećao i šta on želi od njih (Ag. 1:8; 2:4, 5). Ubrzo posle toga počeli su s radovima, uprkos zvaničnoj zabrani. Neprijatelji su još jednom pokušali da zaustave radove, ali nisu uspeli u tome. Zabrana je ukinuta i nakon pet godina hram je bio završen (Jezd. 6:14, 15; Ag. 1:14, 15).

Razmislimo u svom srcu o putevima svojim

I mi se poput Judejaca u Agejevo vreme možemo obeshrabriti kada se pojave problemi. Tada nam je možda teško da i dalje revno propovedamo dobru vest. Ali šta bi nas to moglo obeshrabriti? Možda nam teško pada nepravda u ovom svetu. Seti se Avakuma koji je pitao Jehovu: „Dokle ću te zbog nasilja zvati u pomoć, a da ti ne spaseš?“ (Avak. 1:2). Budući da neki smatraju da Jehova kasni, jedan hrišćanin bi mogao izgubiti osećaj hitnosti i početi da razmišlja o lagodnijem životu. Da li si primetio da se tebi tako nešto dešava? Ako bismo se prepustili takvom razmišljanju, sami sebe bismo zavaravali. Veoma je važno da poslušamo biblijski savet da ’razmislimo u svom srcu o putevima svojim‘ i da koristimo „zdrav razum“. Mogli bismo se pitati: ’Da li treba da me čudi što ovaj zli svet traje duže nego što sam očekivao?‘

Period iščekivanja prorečen u Bibliji

Zastani i razmisli o onome što je Isus rekao o svršetku ovog sveta. U Markovom jevanđelju se otkriva da nas je Isus više puta podstakao da bdimo kada je proročanski govorio o poslednjim danima (Mar. 13:33-37). Sličan savet nalazimo u proročanskom opisu Jehovinog velikog dana, to jest Armagedona (Otkr. 16:14-16). Zašto se ti saveti ponavljaju? Zato što kad ljudi čekaju nešto jedan duži period postoji opasnost da izgube osećaj hitnosti.

Isus je u jednom poređenju prikazao zašto je potrebno da stalno budemo budni dok iščekujemo kraj ovog sveta. Govorio je o jednom domaćinu u čiju su kuću provalili lopovi. Kako je domaćin mogao sprečiti tu pljačku? Tako što bi ostao budan cele noći. Isus nam je na kraju ovog poređenja dao sledeći savet: „Zato i vi budite spremni, jer Sin čovečji dolazi u čas kada se ne nadate“ (Mat. 24:43, 44).

Ovo poređenje nam pokazuje da moramo biti spremni da čekamo, čak i ako je u pitanju duži vremenski period. Ne treba da nas previše brine to što ovaj zli svet možda traje duže nego što smo očekivali. Ne smemo se zavaravati razmišljajući da ’Jehovino vreme još nije došlo‘. Takvo razmišljanje bi ugušilo našu želju da propovedamo dobru vest o Kraljevstvu (Rimlj. 12:11).

Ne dozvolimo da pogrešno razmišljanje uhvati koren kod nas

Načelo iz Galatima 6:7 koje kaže: „Ne zavaravajte se... Šta čovek poseje, to će i požnjeti“ može se primeniti i na pogrešno razmišljanje. Ako se na jednoj njivi ništa ne zaseje, na njoj će nići korov. Isto tako, ako ne gajimo zdrave misli, pogrešno razmišljanje će kod nas uhvatiti koren. Na primer, mogli bismo govoriti sebi kako će Jehovin dan sigurno doći, ali ne baš tako brzo. Takav stav bi nas mogao dovesti do toga da olako shvatamo naše teokratske aktivnosti i da ih s vremenom potpuno zanemarimo. Jehovin dan bi nas mogao zateći nespremne (2. Petr. 3:10).

Međutim, pogrešno razmišljanje neće uhvatiti koren kod nas ako se stalno podsećamo na to ’šta je Božja volja, šta je dobro, ugodno i savršeno‘ (Rimlj. 12:2). Jedan od najboljih načina za to je da redovno čitamo Božju Reč. Ona može ojačati naše uverenje da Jehova uvek deluje u vreme koje je za to odredio (Avak. 2:3).

To što proučavamo, molimo se, redovno idemo na sastanke i u službu propovedanja, kao i dobra dela koja činimo, pomoći će nam da ’imamo na umu Jehovin dan‘ (2. Petr. 3:11, 12). Jehova će zapaziti da smo postojani. Apostol Pavle nas hrabri sledećim rečima: „Ne posustajmo u činjenju dobra, jer ćemo, ako se ne umorimo, žeti kad dođe vreme“ (Gal. 6:9).

Sada sigurno nije vreme da zavaravamo sebe razmišljanjem da Jehovin dan neće doći tako brzo. Sada je vreme da budemo čvrsti i postojani jer se Jehovin dan približava.

[Slika na 4. strani]

Agej i Zaharija su podsticali Judejce da grade hram

[Slika na 5. strani]

Šta bi domaćin uradio da je znao da dolazi lopov?