1, 2. (a) Šta je neophodno da bismo bili bliski s Jehovom? (b) Zašto je dobro da razmotrimo biblijske zapise o tome kako su neki reagovali na Božje opomene?

„MENI je dobro biti blizu Boga. Suvereni Gospod Jehova utočište je moje“ (Ps. 73:28). Psalmista je ovim upečatljivim rečima izrazio svoje pouzdanje u Boga. Šta ga je na to navelo? U početku je bio ogorčen videvši da zli ljudi imaju mir. Rekao je: „Uzalud sam srce svoje očistio, i nevinošću prao ruke svoje“ (Ps. 73:2, 3, 13, 21). Međutim, kada je ušao u „veličanstveno svetilište Božje“, našao se u okruženju koje mu je pomoglo da ispravi svoje razmišljanje i sačuva prijateljstvo s Bogom (Ps. 73:16-18). Tako je taj bogobojazni čovek naučio nešto veoma važno: Da bi neko bio blizak s Jehovom Bogom, mora biti deo njegovog naroda i prihvatati i primenjivati njegove savete (Ps. 73:24).

² I mi sigurno želimo da budemo prijatelji istinitog i živog Boga. Zato je veoma važno da mu dozvolimo da nam putem saveta i opomena pomogne da postanemo osobe po njegovoj volji. Bog je u drevno doba pokazivao milosrđe pojedincima i narodima tako što im je u više navrata pružao priliku da se odazovu na njegove opomene. Ti primeri su zabeleženi u Bibliji za pouku i „upozorenje nama, koji živimo na kraju ovog poretka“ (Rimlj. 15:4; 1. Kor. 10:11). Ako ih budemo pažljivo razmotrili, još bolje ćemo upoznati Jehovu i videćemo zašto je dobro da mu dozvolimo da oblikuje našu ličnost.

3. Kako je u Isaiji 64:8 i u Jeremiji 18:1-6 opisano kakvu vlast Jehova ima nad ljudima? (Videti sliku na početku članka.)

³ U Isaiji 64:8 se na slikovit način govori o tome kakvu vlast Jehova ima nad ljudima. U tom stihu stoji: „Jehova, ti si naš Otac. Mi smo glina, a ti si naš Grnčar, i svi smo delo tvojih ruku.“ Jedan grnčar ima potpunu slobodu da od gline napravi šta želi i ona tome ne može da se opire. Sličan odnos postoji između Boga i ljudi. Kao što glina ne može da se opire grnčaru koji je oblikuje, tako ni ljudi ne mogu odrediti Bogu kako da ih oblikuje. (Pročitati Jeremiju 18:1-6.)

4. Da li Bog primorava ljude da ga slušaju? Objasni.

⁴ Jehova je pokazao Izraelcima da s njima može učiniti isto što i grnčar s glinom. Ali postoji jedna bitna razlika. Naime, grnčar može da od gline napravi šta god želi. Međutim, Jehova je ljudima dao jedan izuzetno vredan dar — slobodnu volju. To znači da on nije neke ljude načinio dobrima, a neke zlima niti koristi svoju vlast da primorava ljude da ga slušaju. Ljudi moraju sami dozvoliti svom Stvoritelju Jehovi da ih oblikuje. (Pročitati Jeremiju 18:7-10.)

5. Kako se Jehova ophodi prema onima koji uporno odbijaju da ih oblikuje?

⁵ Međutim, kako Bog postupa prema onima koji uporno odbijaju da ih on kao Veliki Grnčar oblikuje? Kako on tada sprovodi svoju vrhovnu vlast? Razmislimo o tome šta grnčar radi kada od gline ne može da napravi ono što je zamislio. On može od nje napraviti nešto drugo ili je može jednostavno baciti. Pa ipak, uglavnom je on odgovoran za to kada glina postane neupotrebljiva. Ali to nikada nije slučaj s našim Grnčarem (Pon. zak. 32:4). Onaj ko ne želi da ga Jehova oblikuje, sam snosi odgovornost za to. Kako će se Jehova ophoditi prema ljudima zavisi od toga da li mu dozvoljavaju da ih oblikuje. One koji imaju ispravan stav, on oblikuje za njihovo dobro. Na primer, pomazani hrišćani su ’posude milosrđa‘ koje Jehova oblikuje u ’posude za časnu upotrebu‘. S druge strane, oni koji mu se uporno protive na kraju će postati „posude gneva spremne za uništenje“ (Rimlj. 9:19-23).

6, 7. Kako je David reagovao na Jehovin savet, a kako Saul?

 ⁶ Jedan od načina na koji nas Jehova oblikuje jeste putem saveta i opomena. Na primeru dvojice izraelskih kraljeva, Saula i Davida, možemo videti kako on to čini. Počinivši preljubu s Vitsavejom, David je naneo bol sebi i drugima. Iako je David bio kralj, Jehova se nije ustezao da ga oštro ukori preko proroka Natana (2. Sam. 12:1-12). Kako je David reagovao? Natanove reči su ga duboko pogodile i on se pokajao. Zato mu je Bog ukazao milosrđe. (Pročitati 2. Samuilovu 12:13.)

 ⁷ S druge strane, Davidov prethodnik kralj Saul nije prihvatio savet. Jehova je tom kralju zapovedio preko proroka Samuila da pogubi sve Amaličane i njihovu stoku. Međutim, Saul se oglušio o tu jasnu Božju zapovest. Poštedeo je Agaga, amaličkog kralja, kao i najbolje ovce i goveda. Zašto je to uradio? Verovatno je želeo da mu drugi iskažu čast (1. Sam. 15:1-3, 7-9, 12). Kada je dobio savet od Samuila, Saul se nije ponizio i nije dozvolio Jehovi da ga oblikuje. Tražio je izgovor za ono što je  uradio. Smatrao je da nije učinio ništa loše jer su se ovce i goveda mogli prineti na žrtvu i ujedno je umanjivao važnost Samuilovog saveta. Zato je istiniti Bog Jehova odbacio Saula kao kralja i on nikada više nije stekao njegovu naklonost. (Pročitati 1. Samuilovu 15:13-15, 20-23.)

8. Šta možemo naučiti iz toga što Izraelci nisu poslušali Jehovine savete i opomene?

⁸ Jehova pruža priliku ne samo pojedincima već čitavim narodima da poslušaju njegove savete i opomene. Na primer, on je 1513. pre n. e. izbavio Izraelce iz Egipta i s njima je sklopio jedan savez. Izraelci su postali Božji izabrani narod i dobili su čast da ih Bog oblikuje. Međutim, oni su uporno činili ono što je zlo u Jehovinim očima i čak su obožavali bogove okolnih naroda. Jehova ih je mnogo puta opominjao preko proroka, ali ih oni nisu slušali (Jer. 35:12-15). Pošto su bili toliko tvrdokorni, postali su kao posuda spremna za uništenje. Bog ih je strogo kaznio tako što je dozvolio Asiriji da uništi desetoplemensko kraljevstvo Izraela, a nešto kasnije i Vavilonu da uništi dvoplemensko kraljevstvo Jude. Iz onoga što im se desilo možemo naučiti nešto veoma važno: Jehovini  saveti i opomene će nam koristiti samo ako ispravno reagujemo na njih.

9, 10. Kako su Ninivljani reagovali na Božje opomene?

⁹ Jehova je stanovnicima Ninive, glavnog grada Asirije, pružio priliku da poslušaju njegove opomene. On je rekao proroku Joni: „Ustani, idi u Ninivu, veliki grad, i objavi mu osudu, jer se njihova zloća popela do mene!“ Taj grad je bio osuđen na uništenje (Jona 1:1, 2; 3:1-4).

¹⁰ Međutim, kada je Jona objavio osudu, „ljudi iz Ninive poverovali su Bogu, pa su proglasili post i obukli se u kostret, svi od najvećeg do najmanjeg“. Njihov kralj je „ustao sa svog prestola i skinuo sa sebe svoje kraljevsko ruho, obukao se u kostret i seo u pepeo“. Ninivljani su poslušali Jehovu, pokajali se i zato im nije naneo nevolju (Jona 3:5-10).

11. Koju je osobinu Jehova pokazao u ophođenju sa Izraelcima i Ninivljanima?

¹¹ Jehova se nije ustezao da opominje Izraelce iako su bili njegov izabrani narod. S druge strane, Ninivljani nisu bili u savezu s Bogom, ali im je on ipak objavio osudu, a potom i ukazao milosrđe kada su mu dozvolili da ih oblikuje poput meke gline. Iz ova dva primera se jasno vidi da naš Bog Jehova „nije pristran“ (Pon. zak. 10:17).

12, 13. (a) Zašto je Bog spreman da promeni svoju odluku u zavisnosti od toga kako ljudi reaguju na njegove opomene? (b) U kom smislu je Jehova „zažalio“ što se tiče Saula i stanovnika Ninive?

¹² Bog je razuman i prilagodljiv dok nastoji da nas oblikuje. To je očigledno u situacijama u kojima je Jehova na osnovu svoje savršene procene rešio da nešto preduzme u vezi s nekim ljudima, ali se zatim predomislio kada je video da su se oni promenili. Na primer, u Bibliji se kaže da je Jehovi bilo ’žao što je postavio Saula za kralja‘ (1. Sam. 15:11). U njoj takođe piše da su se Ninivljani pokajali i prestali da greše i da je zato „istiniti Bog zažalio što im je zapretio nevoljom, i nije je naneo“ (Jona 3:10).

¹³ Na hebrejskom jeziku, reč „zažaliti“ može značiti „predomisliti se“ ili „promeniti odluku“. Recimo, Jehova je najpre izabrao Saula za kralja, ali ga je kasnije odbacio. Naravno, on to nije uradio zato što je pogrešio pri izboru, već zato što je Saul postao neveran i neposlušan. Jehova je kasnije zažalio i što se tiče Ninivljana, to jest promenio je svoju odluku u vezi s njima. Koliko je samo utešno znati da je Jehova kao naš Grnčar razuman i prilagodljiv, milosrdan i milostiv i da je spreman da postupi drugačije nego što je nameravao ukoliko se ljudi pokaju za svoje grehe.

14. (a) Kako nas Jehova danas oblikuje? (b) Kako treba da reagujemo na Božje savete i opomene?

¹⁴ Jehova nas danas oblikuje prvenstveno putem svoje Reči, Biblije, i svoje organizacije (2. Tim. 3:16, 17). Sigurno treba da prihvatimo sve savete i opomene koje na taj način dobijamo. Bez obzira na to koliko smo dugo u istini i koje sve odgovornosti imamo u Božjoj organizaciji, uvek poslušajmo savete koje nam Jehova daje kako bi nas oblikovao u posude za časnu upotrebu.

15, 16. (a) Koja se negativna osećanja mogu javiti ukoliko izgubimo neka posebna zaduženja? Navedi primer. (b) Šta će nam pomoći da se izborimo s negativnim osećanjima?

 ¹⁵ Ponekad nas Jehova oblikuje putem nekog uputstva ili ispravke. Međutim, u drugim prilikama je možda neophodno da nas opomene zato što nismo postupili ispravno. Tada se može desiti da izgubimo neka posebna zaduženja. Pogledajmo šta se dogodilo Denisu, * koji je služio kao starešina. Zbog loše procene je neispravno postupio u nekim poslovnim stvarima i zato ga je disciplinski odbor ukorio. Kako se osećao kada je skupštini izneto obaveštenje da više ne služi kao starešina? On kaže: „Bilo mi je veoma teško. Tokom prethodnih 30 godina, imao sam mnoga zaduženja. Bio sam opšti pionir, služio sam u Betelu, bio sam naimenovan kao sluga pomoćnik, a kasnije i kao starešina. Pored toga, pre nego što se sve to desilo održao sam svoj prvi govor na oblasnom kongresu. Odjednom sam sve izgubio. Bilo mi je strašno neprijatno i mislio sam da za mene više nema mesta u organizaciji.“

¹⁶ Denis je morao da se promeni i da ispravi to zbog čega je bio ukoren. Ali šta mu je pomoglo da se izbori s negativnim osećanjima? On kaže: „Nastojao sam da se zaokupim duhovnim aktivnostima. Značila mi je i podrška braće i sestara, kao i ohrabrenje iz biblijskih publikacija. U Stražarskoj kuli od 15. avgusta 2009, nalazi se članak ’Možeš li ponovo prihvatiti teokratska zaduženja?‘, koji je za mene bio odgovor na molitve. Najviše mi je značio sledeći savet: ’Dok nemaš dodatne odgovornosti u skupštini, usredsredi se na jačanje svoje duhovnosti.‘“ Denis je očigledno naučio nešto iz svega što mu se dogodilo jer je nakon nekoliko godina ponovo postao sluga pomoćnik.

17. Zašto isključenje može pomoći prestupniku? Navedi primer.

¹⁷ Isključenje je još jedan način na koji nas Jehova opominje. Tako se skupština štiti od lošeg uticaja, a prestupnik se može podstaći na pokajanje (1. Kor. 5:6, 7, 11). Robert je bio isključen skoro 16 godina. Sve to vreme, njegovi roditelji i njegova braća čvrsto su se držali onoga što Božja Reč kaže o isključenim osobama i nisu se družili s njim niti su mu se javljali. Robert je pre nekoliko godina primljen u skupštinu i dobro duhovno napreduje. On kaže da ga je stav njegove porodice najviše podstakao da se nakon toliko godina vrati Jehovi i njegovoj organizaciji. On je još rekao: „Da su članovi moje porodice imali i najmanji kontakt sa mnom, recimo da su samo hteli da vide kako sam, bio bih time zadovoljan i verovatno me želja za njihovim društvom ne bi podstakla da se vratim Bogu.“

18. Kakva glina treba da budemo u rukama našeg Velikog Grnčara Jehove?

¹⁸ Iako možda nećemo doživeti nešto slično, možemo se pitati kakva ćemo biti glina u rukama našeg Velikog Grnčara Jehove. Kako ćemo reagovati na njegove savete i opomene? Da li ćemo biti poput Davida ili poput Saula? Naš Veliki Grnčar je i naš Otac. Nikada nemojmo zaboraviti da „koga Jehova voli, njega ukorava, kao otac sina koji mu je mio“. Zato ’ne odbacujmo Jehovine opomene i neka nam ne bude mrzak njegov ukor‘ (Posl. 3:11, 12).