Biblija ne navodi nijedan razlog zbog kog bi spaljivanje posmrtnih ostataka bilo neprihvatljivo za Božje sluge.

U Bibliji postoje zapisi o tome da su tela ili kosti preminulih ljudi bili spaljivani (Is. Nav. 7:25; 2. Let. 34:4, 5). Možda je to bilo zato što se smatralo da oni nisu zaslužili pristojnu sahranu. Ali to nije uvek bio slučaj.

To se jasno vidi iz zapisa o smrti kralja Saula i njegova tri sina. Sva četvorica su poginula u bici s Filistejima. Jedan od njih je bio Jonatan, koji je Davidu bio dobar prijatelj i velika podrška. Kada su neki hrabri Izraelci koji su živeli u Javisu u Galadu čuli šta se desilo, uzeli su njihova tela, spalili ih, a kosti sahranili. David je kasnije pohvalio te Izraelce zbog onoga što su uradili (1. Sam. 31:2, 8-13; 2. Sam. 2:4-6).

Biblijska nada za mrtve je uskrsenje, što znači da će Bog mrtve osobe vratiti u život. Jehova svakako ima moć da vrati umrle u život, nezavisno od toga da li je neko kremiran ili nije. Na primer, tri Jevrejina kojima je prema zapovesti kralja Navuhodonosora pretila smrt u užarenoj peći, nisu imala razloga da se plaše da Bog neće moći da ih uskrsne ako bi na taj način umrli (Dan. 3:16-18). Isto se može reći i za sve verne Jehovine sluge koje su umrle u nacističkim logorima, nakon čega su njihova tela kremirana. Neke verne Jehovine sluge su poginule u eksplozijama ili na neke druge načine. Čak i ako u takvim slučajevima nije bilo posmrtnih ostataka, možemo biti sigurni da će ih Jehova uskrsnuti (Otkr. 20:13).

Jehovi nisu potrebni ostaci nečijeg tela da bi tu osobu vratio u život. To je jasno iz načina na koji Jehova uskrsava pomazane hrišćane za život na nebu. Poput Isusa, koji je „oživljen u duhu“, pomazani hrišćani uskrsavaju kao iste osobe, ali u duhovnom telu. Nijedan deo njihovog fizičkog tela ne odlazi na nebo (1. Petr. 3:18; 1. Kor. 15:42-53; 1. Jov. 3:2).

Naša nada u uskrsenje ne počiva na tome šta može da se uradi sa posmrtnim ostacima, već se zasniva na veri u to da Bog ima i moć i želju da ispuni svoja obećanja (Dela 24:15). Naravno, ne možemo u potpunosti razumeti kako je Bog u prošlosti uskrsavao ljude niti kako će to činiti u budućnosti. Pa ipak, verujemo da on to može učiniti. On je to potvrdio uskrsnuvši Isusa (Dela 17:31; Luka 24:2, 3).

Kada je reč o tome kako će sahraniti svoje voljene, dobro je da hrišćani uzmu u obzir društvene norme, opšti stav sredine u kojoj žive i zakone (2. Kor. 6:3, 4). Prema tome, ovakva odluka je prepuštena svakom hrišćaninu lično ili njegovoj porodici.