Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Podupirimo one koji su u punovremenoj službi

Podupirimo one koji su u punovremenoj službi

„Neprestano imamo na umu vaša dela podstaknuta verom i vaš trud podstaknut ljubavlju“ (1. SOL. 1:3)

1. Šta je Pavle mislio o braći i sestrama koji su revno služili Jehovi?

APOSTOL Pavle je često razmišljao o braći i sestrama koji su neumorno radili na širenju dobre vesti. On je hrišćanima u Solunu napisao: „Neprestano imamo na umu vaša dela podstaknuta verom i vaš trud podstaknut ljubavlju i vašu istrajnost koja proizlazi iz vaše nade u našeg Gospoda Isusa Hrista, pred našim Bogom i Ocem“ (1. Sol. 1:3). Što je još važnije, Jehova ne zaboravlja trud i ljubav svojih vernih slugu, bez obzira na to koliko mogu učiniti za njega (Jevr. 6:10).

2. O čemu će biti reči u ovom članku?

2 U drevno doba, a i u naše vreme, mnogi su se odrekli mnogo toga da bi više služili Jehovi. U ovom članku ćemo videti kako su neki to učinili u prvom veku. Pored toga, razmotrićemo kako možemo podupirati one koji su danas u nekom vidu punovremene službe.

HRIŠĆANI U PRVOM VEKU

3, 4. (a) Kako su neki u prvom veku služili Bogu? (b) Kako su se izdržavali?

3 Ubrzo nakon što se krstio, Isus je pokrenuo delo propovedanja koje će s vremenom poprimiti međunarodne razmere (Luka 3:21-23; 4:14, 15, 43). Posle njegove smrti, apostoli su počeli da predvode u tom delu (Dela 5:42; 6:7). Neki hrišćani, kao što je recimo bio Filip, služili su kao propovednici dobre vesti i misionari u Palestini (Dela 8:5, 40; 21:8). Pavle i neki drugi su prevalili još veći put i propovedali izvan Palestine (Dela 13:2-4; 14:26; 2. Kor. 1:19). Još neki, kao na primer Silvan (Sila), Marko i Luka, služili su i kao pisari ili pisci (1. Petr. 5:12). Brojne hrišćanke su propovedale dobru vest zajedno s tom vernom braćom (Dela 18:26; Rimlj. 16:1, 2). Neka njihova iskustva zabeležena su u grčkom delu Svetog pisma i govore u prilog tome da Jehova ne zaboravlja svoje sluge.

4 Kako su se oni izdržavali? Ponekad su im neki suvernici ukazivali gostoprimstvo i pomagali na druge načine, ali oni nikad nisu tako nešto tražili od njih (1. Kor. 9:11-15). Pojedini suvernici i skupštine su ih spremno podupirali. (Pročitati Dela apostolska 16:14, 15 i Filipljanima 4:15-18.) Pavle i njegovi saputnici su takođe povremeno radili kako bi pokrili svoje troškove.

PUNOVREMENE SLUGE U DANAŠNJE VREME

5. Šta je jedan bračni par rekao o tome što je posvetio život punovremenoj službi?

5 Danas su mnoga braća i sestre u nekom vidu punovremene službe. (Videti okvir „ Vidovi punovremene službe“.) Šta oni misle o tome? Slobodno ih to možemo pitati i sigurno ćemo čuti nešto što će nam koristiti. Uzmimo kao primer jednog brata. On je služio kao opšti pionir, specijalni pionir, misionar, a zatim i kao član betelske porodice u inostranstvu. Taj brat je rekao: „Smatram da sam doneo najbolju moguću odluku kada sam rešio da počnem s punovremenom službom. Kada sam imao 18 godina, morao sam da odlučim da li ću upisati fakultet i posvetiti se karijeri ili ću postati pionir. Iskustvo me je uverilo da Jehova ne zaboravlja šta smo sve žrtvovali da bismo mu punovremeno služili. Da sam se kojim slučajem posvetio karijeri, ne bih mogao tako dobro iskoristiti talente i sposobnosti koje mi je Jehova dao.“ Njegova žena je rekla: „Svaki zadatak koji sam dobila pomogao mi je da napredujem. Na toliko mnogo načina smo uvek iznova osetili da nas Jehova vodi i štiti. Bili bismo uskraćeni za sve to da smo služili Jehovi samo simbolično. Svaki dan zahvaljujem Jehovi što smo posvetili život punovremenoj službi.“ Sigurno bi svako od nas voleo da može reći nešto slično.

6. U šta možemo biti sigurni?

6 Naravno, nekima okolnosti trenutno ne dozvoljavaju da budu u punovremenoj službi. Ali možemo biti sigurni da Jehova ceni to što mu služe celom dušom. Primera radi, u poslanici Filimonu 1-3 apostol Pavle je pozdravio svu braću i sestre u skupštini u Kolosima, a neke je spomenuo i po imenu. On je očigledno cenio njihov trud, kao što ga je cenio i Jehova. (Pročitati.) Naš nebeski Otac isto tako ceni službu svakog od nas. Međutim, kako mi možemo podupirati one koji su u punovremenoj službi?

PIONIRI

7, 8. Šta se očekuje od onih koji služe kao pioniri i kako im drugi u skupštini mogu pomoći?

7 Poput objavitelja dobre vesti u prvom veku, revni pioniri pozitivno utiču na svoju skupštinu. Od njih se očekuje da svakog meseca provedu 70 sati u službi propovedanja. Kako im možemo pomoći u njihovoj službi?

8 Jedna pionirka po imenu Šari rekla je: „Pioniri deluju nepokolebljivo pošto su svakodnevno u službi propovedanja. Ali i njima je potrebno ohrabrenje“ (Rimlj. 1:11, 12). Jedna druga sestra koja je nekoliko godina bila pionir, rekla je za pionire u svojoj skupštini sledeće: „Oni su vredni i neumorni. Veoma su zahvalni kada ih neko poveze u službu svojim kolima, kada ih pozove na obrok ili im da nešto novca za prevoz ili neke druge troškove. To im govori da je braći i sestrama zaista stalo do njih.“

9, 10. Kako neki pomažu pionirima?

9 Još jedan način da pomognemo pionirima jeste da sarađujemo s njima u službi propovedanja. Pionirka po imenu Bobi je rekla: „Značilo bi nam da više objavitelja ide s nama u službu propovedanja radnim danima.“ Druga pionirka iz njene skupštine rekla je: „Teško je naći nekoga ko može da ide u službu propovedanja posle podne.“ Jedna sestra koja služi u Betelu u Bruklinu ima lepe uspomene na vreme kada je bila pionirka. Ona je rekla: „Jedna sestra koja je imala auto kazala mi je: ’Kad god ne budeš imala s kim da ideš u službu, slobodno me pozovi, ja ću ići s tobom.‘ Ona mi je pomogla da ostanem u pionirskoj službi.“ Šari je iznela još jedno zapažanje: „Kada se pioniri koji nemaju bračnog druga vrate iz službe propovedanja, često su usamljeni. Dobro je da neoženjenu braću i neudate sestre ponekad pozovemo na naše porodično proučavanje. Ako ih pozovemo da nam prave društvo i u drugim prilikama, takođe im možemo pomoći da ostanu duhovno jaki.“

10 Jedna sestra koja je u punovremenoj službi već skoro 50 godina ispričala je kako su starešine pomagale njoj i drugim neudatim pionirkama. Ona je rekla: „Starešine su posećivale pionire na svakih nekoliko meseci. Razgovarali su s nama o našem zdravlju, poslu i o tome da li imamo neke probleme. Bilo je očigledno da im je stalo do nas. Posećivali su nas kod kuće kako bi videli da li nam je potrebna neka pomoć.“ Takve starešine, kao i drugi poput njih, postupaju kao Onisifor, koji je i pored porodičnih obaveza spremno pomagao apostolu Pavlu (2. Tim. 1:18).

11. Šta se očekuje od specijalnih pionira?

11 U nekim skupštinama služe specijalni pioniri, od kojih se očekuje da svakog meseca provedu 130 sati u službi propovedanja. Pošto su prilično angažovani u službi i u drugim duhovnim aktivnostima, obično nemaju neki posao. Zato im podružnica daje skromnu sumu za njihove lične potrebe tako da se mogu usredsrediti na svoju službu.

12. Kako starešine i drugi mogu podupirati specijalne pionire?

12 Kako možemo podupirati specijalne pionire? Starešina iz jedne podružnice koji je često u kontaktu s mnogim specijalnim pionirima kaže sledeće: „Starešine treba da razgovaraju s njima, da vide šta im je potrebno i da zatim utvrde kako im mogu pomoći. Neki misle da specijalni pioniri imaju sve što im treba zato što dobijaju određenu sumu za lične potrebe. Međutim, braća i sestre iz njihove skupštine mogu mnogo toga učiniti za njih.“ Poput opštih pionira, specijalni pioniri veoma cene kada drugi idu s njima u službu propovedanja. Da li ih možeš podupirati na taj način?

POKRAJINSKI NADGLEDNICI

13, 14. (a) Šta treba da imamo na umu što se tiče pokrajinskih nadglednika? (b) Kako možemo pomoći onima koji služe kao pokrajinski nadglednici?

13 Pokrajinski nadglednici i njihove supruge važe za duhovno jake i stabilne ljude. To je tačno, ali i njima su potrebni ohrabrenje, saradnici u službi propovedanja, kao i određena mera razonode. Kako im možemo pomoći ako se recimo razbole i odu u bolnicu, možda radi operacije ili nekog lečenja? Sigurno će im značiti ako im pružimo potrebnu pomoć i pokažemo da nam je stalo do njih. Možemo samo pretpostaviti koliko je Luka, „voljeni lekar“ i pisac Dela apostolskih, pomagao Pavlu i njegovim saradnicima u putujućoj službi (Kol. 4:14; Dela 20:5–21:18).

14 Pokrajinskim nadglednicima i njihovim suprugama mnogo znače dobri prijatelji. Jedan pokrajinski nadglednik je napisao: „Čini mi se kao da moji prijatelji znaju kada mi je potrebno ohrabrenje. Svojim pronicljivim pitanjima mi znatno olakšavaju da im kažem šta me brine. Mnogo mi znači to što me pažljivo slušaju.“ Pokrajinski nadglednici i njihove supruge veoma cene kada vide da je braći i sestrama stalo do njih.

ČLANOVI BETELSKE PORODICE

15, 16. Zašto se može reći da braća i sestre u Betelu obavljaju važnu službu i kako ih možemo podupirati u tome?

15 Širom sveta, braća i sestre koji služe u Betelu u velikoj meri doprinose napretku dela propovedanja na području koje nadgleda njihova podružnica. Ako u svojoj skupštini ili pokrajini imamo takvu braću i sestre, kako ih možemo podupirati u njihovoj službi?

16 Nakon što dođu u Betel i odvoje se od porodice i prijatelja, oni se možda bore s nostalgijom. Sigurno su veoma zahvalni kada među braćom i sestrama u Betelu i u svojoj novoj skupštini mogu naći nove prijatelje (Mar. 10:29, 30). Njihovo radno vreme im obično dozvoljava da svake sedmice dolaze na skupštinske sastanke i da idu u službu propovedanja. Međutim, ponekad su u tome možda sprečeni zbog dodatnog posla u Betelu. Kada braća i sestre imaju razumevanja za takve situacije i kada pokazuju da cene njih i njihovu službu, onda to pozitivno utiče na sve. (Pročitati 1. Solunjanima 2:9.)

ONI KOJI PUNOVREMENO SLUŽE DALEKO OD SVOJE DOMOVINE

17, 18. U kojim sve svojstvima neki služe daleko od svoje domovine?

17 Braća i sestre koji služe u nekoj stranoj zemlji verovatno moraju da se priviknu na hranu, običaje i uslove koji se veoma razlikuju od onoga na šta su navikli. Osim toga, možda moraju da nauče jezik kojim se govori u toj zemlji. Šta sve obuhvata njihova služba?

18 Neki od njih služe kao misionari. Oni prvenstveno učestvuju u službi propovedanja tako da mnogi mogu imati koristi od posebne obuke koju su ta braća i sestre dobili. Podružnica se brine za to da misionari imaju skroman smeštaj i nešto novca za lične potrebe. Drugi služe u podružnici ili pomažu u gradnji podružnica, Kongresnih dvorana, Dvorana Kraljevstva, kao i objekata za isturena prevodilačka odeljenja. Podružnica im obezbeđuje obroke i skroman smeštaj. Poput članova betelske porodice, oni redovno idu na sastanke i u službu propovedanja i zato se može reći da na više područja pomažu lokalnoj braći i sestrama.

19. Kako možemo podupirati one koji su došli da služe u našoj zemlji?

19 Kako možemo podupirati te punovremene sluge? Dobro je da ne zaboravimo, posebno kada je reč o onima koji su tek počeli s takvom službom, da im je možda potrebno vreme da se priviknu na lokalnu kuhinju. To je posebno na mestu kada ih pozovemo na obrok. Možemo ih pitati koje jelo bi im prijalo ili šta bi voleli da probaju. Važno je da budemo strpljivi dok se upoznaju s lokalnim običajima i dok uče naš jezik. Iako će im verovatno biti potrebno neko vreme da razumeju sve što im kažemo, treba da im strpljivo i ljubazno pomažemo da poboljšaju svoj izgovor. Budimo sigurni da oni zaista žele da uče.

20. Kako možemo podupirati punovremene sluge i njihove roditelje?

20 Kako vreme prolazi, oni koji punovremeno služe daleko od svog doma možda će morati da se pobrinu za svoje ostarele roditelje. Roditelji koji su Svedoci verovatno žele da njihova deca i dalje obavljaju službu koja im je poverena (3. Jov. 4). Naravno, punovremene sluge će učiniti sve što mogu da bi pomagali svojim roditeljima i posećivali ih koliko je to moguće. U tome im još mogu pomoći braća i sestre koji su u skupštini s njihovim roditeljima. Nemojmo zaboraviti da punovremene sluge imaju velike odgovornosti što se tiče najvažnijeg dela koje se danas obavlja širom sveta (Mat. 28:19, 20). Da li bismo mi i naša skupština mogli pomoći roditeljima onih koji su u punovremenoj službi?

21. Koliko onima koji su u punovremenoj službi znači podrška suvernika?

21 Oni koji su počeli s punovremenom službom nisu to učinili radi materijalne koristi, već da bi služili Jehovi i drugima. Oni zaista cene svaki vid naše pomoći. Jedna sestra koja služi daleko od svoje domovine rekla je: „Dovoljno je i pisamce s nekoliko lepih reči da me podseti na to da me drugi nisu zaboravili i da cene moju službu.“ Nema sumnje da slično mišljenje imaju mnogi koji su u punovremenoj službi.

22. Šta misliš o punovremenoj službi?

22 Punovremena služba jeste najbolji način života. Ona obiluje izazovima, poukama i blagoslovima. Pored toga, predstavlja dobru pripremu za trajnu i radosnu službu koja će pod vladavinom Božjeg Kraljevstva biti poverena svim vernim Jehovinim slugama. Budimo rešeni da ’neprestano imamo na umu dela podstaknuta verom i trud podstaknut ljubavlju‘ onih koji su u punovremenoj službi (1. Sol. 1:3).