1, 2. (a) U kakvoj su se opasnosti u prvom veku našli hrišćani u Kolosima? (b) Koji je savet apostol Pavle dao Kološanima?

U PRVOM veku su se hrišćani u Kolosima našli u opasnosti. Neki među njima su smatrali da se i dalje treba držati Mojsijevog zakona i tako su stvarali podele u skupštini. Drugi su bili pobornici asketizma, jednog filozofskog učenja po kome sebi treba uskratiti svako zadovoljstvo. U nastojanju da opovrgne ta lažna učenja, apostol Pavle je Kološanima uputio jednu poslanicu u kojoj je stajalo i sledeće upozorenje: „Pazite da vas neko ne odmami filozofijom i praznom prevarom, što je zasnovano na ljudskom predanju, na načelima ovog sveta, a ne na Hristovim učenjima“ (Kol. 2:8).

² Ako bi ti pomazani hrišćani i dalje razmišljali o ’načelima ovog sveta‘, oni bi time okrenuli leđa onome što je Jehova učinio za njihovo spasenje (Kol. 2:20-23). U želji da im pomogne da ne naruše svoje prijateljstvo s Bogom, Pavle im je rekao: „Mislite na ono što je na nebu, a ne na ono što je na zemlji“ (Kol. 3:2). Kao Hristova braća, morali su neprestano imati na umu da će dobiti neraspadljivo nasleđe,  koje se ’za njih čuva na nebesima‘ (Kol. 1:4, 5).

3. (a) Na koju nadu misle pomazani hrišćani? (b) O čemu će biti reči u ovom članku?

³ U naše vreme, pomazani hrišćani takođe misle na Božje nebesko Kraljevstvo i na svoju nadu da će biti ’Hristovi sunaslednici‘ (Rimlj. 8:14-17). S druge strane, kako oni koji se nadaju večnom životu na zemlji mogu primeniti Pavlov savet? Kako „druge ovce“ mogu misliti na „ono što je na nebu“? (Jov. 10:16). Zašto je dobro da razmotrimo primer drevnih Božjih slugu kakvi su bili Avraham i Mojsije, koji su i pored poteškoća mislili na ono što je na nebu?

4. Kako Božje sluge koje se nadaju večnom životu na zemlji mogu misliti na ono što je na nebu?

⁴ Božje sluge koje se nadaju večnom životu na zemlji takođe treba da misle na ono što je na nebu. Kako? Tako što na prvo mesto u svom životu stavljaju služenje Jehovi Bogu i njegovom Kraljevstvu (Luka 10:25-27). U tom pogledu nam je Hrist savršen primer (1. Petr. 2:21). Poput hrišćana u prvom veku, i mi smo na udaru lažnih učenja, raznih filozofija i materijalističkih stavova, koji prožimaju ovaj Satanin poredak. (Pročitati 2. Korinćanima 10:5.) Po uzoru na Isusa, neophodno je da budemo duhovno budni kako ne bismo poklekli pred takvim napadima.

5. Kako možemo utvrditi kakav je naš stav o materijalnim stvarima?

⁵ Da li je ovaj svet počeo da oblikuje naše gledište o materijalnim stvarima? Naše misli i dela obično su dobar pokazatelj toga šta nam je u srcu. Isus je rekao: „Gde je tvoje blago, tamo će biti i tvoje srce“ (Mat. 6:21). Da bismo utvrdili kuda nas vodi naše srce, dobro je da se povremeno preispitamo. Možemo postaviti sebi sledeća pitanja: ’Koliko vremena provodim razmišljajući o finansijama? Da li mi mnogo vremena odlazi na razmišljanje o poslu, kupovini i poboljšanju životnog standarda? Ili se trudim da ostanem usredsređen na služenje Jehovi?‘ (Mat. 6:22). Isus je rekao da su oni kojima je najvažnije da ’skupljaju blago na zemlji‘ u opasnosti da naruše svoje prijateljstvo s Jehovom (Mat. 6:19, 20, 24).

6. Kako se možemo odupreti telesnim željama?

⁶ Pošto smo nesavršeni, teško je odoleti telesnim željama. (Pročitati Rimljanima 7:21-25.) Ako bismo ostali bez podrške Božjeg svetog duha, moglo bi nam se desiti da se predamo ’delima tame‘, kao što su ’razuzdane gozbe i pijanke, bludničenje i besramna dela‘ (Rimlj. 13:12, 13). Ukoliko želimo da se odupremo ’onome što je na zemlji‘, to jest onome što raspaljuje želje tela, veoma je važno da mislimo na ono što je na nebu. Naravno, za tako nešto je neophodan trud. Zato je apostol Pavle rekao: „Bijem svoje telo i držim ga u pokornosti kao roba“ (1. Kor. 9:27). Sasvim je jasno da ne smemo povlađivati sebi ako želimo da ostanemo u trci za život. U nastavku članka biće reči o tome kako su u drevno doba dva čoveka ’ugodila Bogu‘ (Jevr. 11:6).

7, 8. (a) Koje poteškoće su imali Avraham i Sara? (b) Na šta se Avraham usredsredio?

⁷ Avraham je spremno poslušao Jehovu kada mu je rekao da se  preseli u hanansku zemlju. Pošto je Avraham imao veru i bio poslušan, Jehova je s njim sklopio savez rekavši: „Od tebe ću načiniti velik narod, blagosloviću te“ (Post. 12:2). Međutim, godine su prolazile, a Avraham i njegova žena Sara još uvek nisu imali dece. Avraham se možda pitao da li je Jehova zaboravio šta mu je obećao. Osim toga, život u Hananu nije bio lak. Avraham je sa svim svojim domaćinstvom napustio svoj dom i rođake u Uru, jednom razvijenom gradu u Mesopotamiji. Putovali su više od 1 600 kilometara da bi došli do Hanana, a tamo su živeli pod šatorima, pretrpeli glad i bili u opasnosti od razbojnika (Post. 12:5, 10; 13:18; 14:10-16). Pa ipak, nisu poželeli da se vrate lagodnom životu u Uru. (Pročitati Jevrejima 11:8-12, 15.)

⁸ Avraham nije mislio na „ono što je na zemlji“, već je „verovao Jehovi“ (Post. 15:6). On se usredsredio na ono što mu je Bog obećao i tako je mislio na ono što je na nebu. Zato je Svevišnji Bog nagradio Avrahama zbog njegove vere kada mu se pojavio i rekao: „’Molim te, pogledaj nebesa i prebroj zvezde, ako ih možeš prebrojati.‘ Zatim reče: ’Toliko će biti tvog potomstva‘“(Post. 15:5). To je sigurno mnogo značilo Avrahamu. Svaki put kada je pogledao zvezdano nebo, Avraham je mogao da se podseti na to da mu je Jehova obećao da će umnožiti njegovo potomstvo. Kada je došlo vreme koje je Bog odredio, Avraham je zaista dobio potomka, kao što mu je i bilo obećano (Post. 21:1, 2).

9. Kako nam Avrahamov primer može pomoći da budemo zaokupljeni duhovnim aktivnostima?

⁹ Poput Avrahama, mi čekamo da se ispuni ono što nam je Bog obećao (2. Petr. 3:13). Ako ne budemo mislili na ono što je na nebu, možda će nam se učiniti da ispunjenje tih obećanja kasni, a to će možda negativno uticati na našu revnost. Recimo, da li smo se nečega odrekli da bismo bili pioniri ili da bismo na neki drugi način više služili Jehovi? Ako jesmo, to je za svaku pohvalu. Da li te žrtve sada vidimo u drugačijem svetlu? Nemojmo zaboraviti da je Avraham imao u mislima „grad koji ima prave temelje“ (Jevr. 11:10). On je „verovao Jehovi, i on ga je zbog toga smatrao pravednim“ (Rimlj. 4:3).

10. Šta je obeležilo Mojsijevu mladost?

¹⁰ Mojsije je takođe mislio na ono što je na nebu. U mladosti je bio „poučen svoj egipatskoj mudrosti“, pri čemu nije reč o obrazovanju koje je bilo dostupno svim Egipćanima. Egipat je u to vreme bio svetska sila, a Mojsije je čak živeo na faraonovom dvoru. Sasvim je razumljivo što je on, zahvaljujući svom visokom obrazovanju, postao „silan u rečima i delima“ (Dela 7:22). Možemo samo da pretpostavimo kakve je sve prilike imao pred sobom. Pa ipak, Mojsije se usredsredio na nešto daleko uzvišenije, to jest na vršenje Božje volje.

11, 12. Šta je Mojsije posebno cenio i kako to znamo?

¹¹ Po svemu sudeći, još dok je Mojsije bio mali, njegova majka Johaveda poučavala ga je o Jehovi. Za Mojsija je znanje o Jehovi bilo daleko vrednije od bilo kog bogatstva. Zato se odrekao svih povlastica koje je mogao imati kao član faraonove porodice. (Pročitati Jevrejima 11:24-27.) Mojsije je mislio na ono što je na nebu zato što  je upoznao Jehovu i razvio veru u njega.

¹² Mojsije je dobio najbolje obrazovanje svog doba. Međutim, znanje koje je stekao u Egiptu nije koristio da se proslavi ili obogati. On je ’odbio da se zove sinom faraonove kćeri i radije je izabrao da bude zlostavljan zajedno s Božjim narodom nego da privremeno uživa u grehu‘. Ono što je saznao o Bogu navelo ga je da vrši njegovu volju.

13, 14. (a) Kako je Mojsije razvio osobine koje su mu bile potrebne? (b) Kako se možemo ugledati na Mojsija?

¹³ Mojsije je veoma cenio Jehovu i njegov narod. Kada je imao 40 godina, mislio je da je spreman da izbavi Božji narod iz Egipta (Dela 7:23-25). Međutim, bilo mu je potrebno još nešto pre nego što bi mu Jehova poverio taj zadatak. Trebalo je da razvije poniznost, strpljenje, blagost i samosavladavanje (Posl. 15:33). Mojsiju je bila potrebna obuka koja će ga pripremiti za predstojeće teškoće. Služeći nekoliko decenija kao pastir, Mojsije je razvio osobine koje je Bog želeo da vidi kod njega.

¹⁴ Koliko su godine koje je proveo kao pastir oblikovale Mojsija? Božja Reč kaže da je on postao „najkrotkiji čovek na zemlji“ (Br. 12:3). Razvio je poniznost, što mu je olakšalo da bude strpljiv dok pomaže raznim ljudima da reše svoje probleme (Izl. 18:26). Slično tome, možda i mi treba da steknemo određene osobine koje će nam pomoći da preživimo ’veliku nevolju‘ i uđemo u Božji pravedan novi svet (Otkr. 7:14). Da li smo u stanju da budemo u dobrim odnosima s drugima, uključujući i one za koje smatramo da su previše temperamentni ili preosetljivi? Na mestu je da poslušamo savet apostola Petra, koji je svojim suvernicima rekao: „Svakoga poštujte, svu braću volite“ (1. Petr. 2:17).

15, 16. (a) Zašto je važno da razmišljamo o onome što je ispravno? (b) Zašto Božje sluge treba da se primerno ponašaju?

¹⁵ Živimo u ’naročito teškim vremenima‘ (2. Tim. 3:1). Zato je veoma važno da razmišljamo o onome što je ispravno, jer će nam to pomoći da ostanemo duhovno budni (1. Sol. 5:6-9). Pogledajmo kako to možemo činiti na tri područja našeg života.

¹⁶ Naše ponašanje. Apostol Petar je naglasio koliko je važno da naše ponašanje bude primerno. On je rekao: „Neka vaš život među ljudima iz sveta bude uzoran, da bi oni, videvši vaša dobra dela [...] slavili Boga“ (1. Petr. 2:12). Bez obzira na to da li smo kod kuće, na poslu ili u školi, da li se rekreiramo ili smo u službi propovedanja, trudimo se da svojim ponašanjem proslavimo Jehovu. Naravno, svi smo nesavršeni i zato grešimo (Rimlj. 3:23). Međutim, naša nesavršenost nas neće nadvladati ako se i dalje budemo ’borili u dobroj borbi vere‘ (1. Tim. 6:12).

17. Kako se možemo ugledati na Hrista Isusa što se tiče načina razmišljanja? (Videti sliku na početku članka.)

¹⁷ Naš način razmišljanja. Da bismo se primerno ponašali, moramo razmišljati na ispravan način. Apostol Pavle je rekao: „Razmišljajte onako kako je razmišljao i Hrist Isus“ (Fil. 2:5). Kakav je bio Isus? Bio je ponizan i zbog toga je bio samopožrtvovan u svojoj službi. Najvažnije mu je bilo da propoveda dobru vest  o Božjem Kraljevstvu (Mar. 1:38; 13:10). Za Isusa je Božja Reč bila najveći autoritet (Jov. 7:16; 8:28). On je savesno proučavao svete spise kako bi mogao da citira iz njih i da zastupa i objašnjava ono što stoji u njima. Ako nastojimo da budemo ponizni i revni u službi propovedanja i marljivi u proučavanju Biblije, naš način razmišljanja biće sličniji Hristovom.

18. Kako treba da služimo Jehovi?

¹⁸ Naše zalaganje u službi propovedanja. Jehova je odredio da se u „Isusovo ime savije svako koleno onih koji su na nebu i onih koji su na zemlji“ (Fil. 2:9-11). Pa ipak, i pored svog uzvišenog položaja, Isus će se na kraju ponizno podložiti volji svog Oca, a to se očekuje i od nas (1. Kor. 15:28). Kako to možemo učiniti? Tako što ćemo se svim srcem zalagati u službi koja nam je poverena, naime u stvaranju učenika od ljudi iz svih naroda (Mat. 28:19). Osim toga, od nas se očekuje da „činimo dobro svima“, to jest našim bližnjima i našoj braći (Gal. 6:10).

19. Šta bi bilo dobro da odlučimo?

¹⁹ Sigurno smo zahvalni Jehovi što nas podseća na to da treba da mislimo na ono što je na nebu. Da bismo to i dalje činili, neophodno je da „istrajno trčimo trku koja je pred nama“ (Jevr. 12:1). Čvrsto odlučimo da sve što činimo činimo „celom dušom kao Jehovi“, svom nebeskom Ocu, a on će nas nagraditi za naš trud (Kol. 3:23, 24).