1, 2. Koja promena je nastupila na Pedesetnicu 33. n. e. i ko je postao deo Jehovinog novog naroda? (Videti sliku na početku članka.)

 PEDESETNICA 33. n. e. označila je prekretnicu u istoriji Jehovinog naroda. Tog dana je Jehova putem svog duha stvorio nov narod — duhovni Izrael, u Bibliji nazvan ’Izrael Božji‘ (Gal. 6:16). Prvi put od Avrahamovog vremena, obrezanje više nije bilo zahtev za pripadnike Božjeg naroda. Umesto toga, kao što je Pavle napisao, za svakog ko je pripadao novom narodu važilo je drugačije obrezanje — „obrezanje srca po duhu“ (Rimlj. 2:29).

² Prvi pripadnici Božjeg novog naroda bili su apostoli i još stotinak Isusovih sledbenika koji su se sastali u gornjoj sobi jedne kuće u Jerusalimu (Dela 1:12-15). Bog je na njih izlio svoj sveti duh i tako su postali njegovi duhom rođeni sinovi (Rimlj. 8:15, 16; 2. Kor. 1:21). To je bio dokaz da je na snagu stupio novi savez, čiji je posrednik bio Hrist i koji je postao punovažan na osnovu njegove krvi (Luka 22:20; pročitati Jevrejima 9:15). Tako su ti učenici postali deo Jehovinog novog naroda. Pod uticajem svetog duha počeli su da govore jezicima Judejaca i prozelita koji su iz svih delova  Rimskog carstva došli u Jerusalim da bi proslavili Praznik sedmica, to jest Pedesetnicu. Zahvaljujući tome, svi ti došljaci su čuli i razumeli ono što su duhom rođeni hrišćani govorili o „veličanstvenim Božjim delima“ (Dela 2:1-11).

3-5. (a) Šta je Petar rekao Judejcima na Pedesetnicu? (b) Šta je doprinelo porastu Jehovinog novog naroda u prvim godinama njegovog postojanja?

³ Jehova je izabrao apostola Petra da bude među prvima koji će pozivati Jevreje i prozelite da postanu deo novorođenog naroda, to jest hrišćanske skupštine. Na Pedesetnicu, Petar je hrabro rekao Judejcima da moraju prihvatiti Isusa, koga su ’pribili na stub‘, zato što ga je „Bog učinio i Gospodom i Hristom“. Kad su ga pitali šta da rade, Petar im je odgovorio: „Pokajte se i neka se svako od vas krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje svojih greha, i primićete dar svetog duha“ (Dela 2:22, 23, 36-38). Tog dana se oko 3 000 ljudi pridružilo duhovnom Izraelu (Dela 2:41). Nakon toga, apostoli su nastavili da revno propovedaju i njihov trud je urodio plodom (Dela 6:7). Novi narod je sve više rastao.

⁴ Kasnije je počelo da se propoveda i Samarićanima i to sa uspehom. Mnoge je krstio učenik Filip, ali oni nisu odmah primili sveti duh. Vodeće telo je poslalo tim novim vernicima apostole Petra i Jovana, koji su „položili ruke na njih i oni su primili sveti duh“ (Dela 8:5, 6, 14-17). Tako su i Samarićani postali duhom pomazani pripadnici duhovnog Izraela.

⁵ Jehova je preko Petra 36. n. e. pozvao još jednu grupu ljudi da postanu deo duhovnog Izraela. To se desilo kad je taj apostol propovedao rimskom stotniku Korneliju, njegovim rođacima i prijateljima (Dela 10:22, 24, 34, 35). U Bibliji piše: „Dok je Petar još govorio o tome, sveti duh je sišao na sve [nejevreje] koji su slušali te reči. I verni iz obrezanja koji su došli s Petrom bili su zadivljeni što je dar svetog duha bio izliven i na neznabošce“ (Dela 10:44, 45). Tako su mogućnost da postanu deo duhovnog Izraela dobili i vernici koji su bili neobrezani pagani.

6, 7. (a) Šta se očekivalo od onih koji su činili ’narod za Jehovino ime‘? (b) U kojoj meri su uspeli da ispune svoju ulogu?

⁶ Na sastanku vodećeg tela 49. n. e., učenik Jakov je rekao: „Simeon [Petar] je detaljno ispričao kako je Bog prvi put pogledao na druge narode da iz njih izabere narod za svoje ime“ (Dela 15:14).  Taj novi narod koji je nosio Jehovino ime sačinjavali su i Jevreji i nejevreji (Rimlj. 11:25, 26a). Kasnije je Petar pisao: „Nekad niste bili narod, a sad ste Božji narod.“ Petar je objasnio i svrhu njihovog poziva: „Vi ste ’izabrani rod, kraljevsko sveštenstvo, svet narod, narod koji je Božje vlasništvo, da biste objavljivali vrline‘ onoga koji vas je iz tame pozvao u svoju čudesnu svetlost“ (1. Petr. 2:9, 10). Njihov zadatak je bio da nadaleko hvale Onoga koga su predstavljali i javno uzvisuju njegovo ime. Trebalo je da odvažno svedoče za Vladara celog svemira, Jehovu.

⁷ Jehova je za pripadnike duhovnog Izraela, kao i ranije za Izraelce, rekao da su ’narod koji je sebi stvorio da razglasi njegovu hvalu‘ (Is. 43:21). Ti prvi hrišćani su hrabro objavljivali da je Jehova jedini istiniti Bog, tako razotkrivajući da su svi ostali bogovi lažni (1. Sol. 1:9). Svedočili su o Jehovi i Isusu „u Jerusalimu, po celoj Judeji i Samariji i sve do kraja zemlje“ (Dela 1:8; Kol. 1:23).

8. Na šta je apostol Pavle upozorio Božji narod u prvom veku?

⁸ Među onima koji su u prvom veku odvažno objavljivali Jehovino ime bio je i apostol Pavle. Licem u lice s paganskim filozofima, hrabro je zastupao vrhovnu vlast Jehove, ’Boga koji je stvorio svet i sve što je u njemu, Gospodara neba i zemlje‘ (Dela 17:18, 23-25). Pred kraj svog trećeg misionarskog putovanja, Pavle je upozorio Božji narod sledećim rečima: „Ja znam da će posle mog odlaska među vas ući okrutni vukovi koji neće imati obzira prema stadu. I između vas samih dići će se ljudi koji će iznositi iskrivljena učenja da bi odvukli učenike za sobom“ (Dela 20:29, 30). To prorečeno otpadništvo je došlo do izražaja krajem prvog veka (1. Jov. 2:18, 19).

9. Šta se nakon smrti apostolâ desilo s ’narodom za Božje ime‘?

⁹ Nakon smrti apostolâ, otpadništvo je uzelo maha i tako su nastale hrišćanske crkve. Otpadnički hrišćani su čak naredili prevodiocima Biblije da iz nje izostave Božje ime i tako pokazali da nisu ’narod za Jehovino ime‘. Usvojili su paganske običaje i naneli sramotu Bogu svojim nebiblijskim doktrinama, takozvanim svetim ratovima i nemoralnim ponašanjem. Tako je na zemlji vekovima postojala samo šačica Jehovinih vernih slugu, ali oni nisu bili organizovani kao narod.

10, 11. (a) Šta je Isus prorekao u poređenju o pšenici i kukolju? (b) Kako se Isusovo poređenje ispunilo nakon 1914, i s kojim ishodom?

¹⁰ U poređenju o pšenici i kukolju, Isus je prorekao da će usled otpadništva nastupiti period duhovne tame. On je rekao da će, ’dok ljudi budu spavali‘, Đavo posejati kukolj na njivu koju je Sin čovečji zasejao pšenicom. Oboje će rasti zajedno do „svršetka ovog poretka“. Isus je objasnio da „dobro seme“ predstavlja „sinove kraljevstva“, a „kukolj“ „sinove zloga“. Tokom vremena kraja, Sin čovečji će poslati svoje „žeteoce“, anđele, da odvoje  simboličnu pšenicu od kukolja. Sinovi kraljevstva će biti sakupljeni (Mat. 13:24-30, 36-43). Kako se to dogodilo i kako je omogućilo da Jehova ponovo ima svoj narod na zemlji?

¹¹ „Svršetak ovog poretka“ je nastupio 1914. Tokom rata koji je te godine izbio, nekoliko hiljada pomazanih hrišćana, „sinova kraljevstva“, bilo je u duhovnom ropstvu u Vavilonu Velikom. Godine 1919. Jehova ih je oslobodio, i odvojio od „kukolja“, to jest lažnih hrišćana. Sakupio je „sinove kraljevstva“ i organizovao ih kao narod, čime je ispunio Isaijino proročanstvo: „Može li se zemlja roditi u jedan dan? Može li se narod odjednom roditi? A Sion je rodio sinove čim je osetio bolove“ (Is. 66:8). Sion, Jehovina organizacija duhovnih stvorenja, donela je na svet duhom pomazane sinove i načinila od njih organizovan narod.

12. Kako pomazanici danas pokazuju da su ’narod za Jehovino ime‘?

¹² Kao i prvim hrišćanima, i ’sinovima kraljevstva‘ je povereno da svedoče za Jehovu. (Pročitati Isaiju 43:1, 10, 11.) Kao takvi, izdvajali su se po svom primernom hrišćanskom ponašanju i po propovedanju ’dobre vesti o kraljevstvu za svedočanstvo svim narodima‘ (Mat. 24:14; Fil. 2:15). Na taj način su milionima pomogli da postanu pravedni pred Jehovom. (Pročitati Danila 12:3.)

13, 14. Šta moraju raditi oni koji nisu duhovni Izraelci da bi Jehova prihvatio njihovu službu, i kako je to prorečeno u Bibliji?

¹³ U prethodnom članku smo videli da su u prošlosti stranci mogli da služe Jehovi, ako se priključe Izraelcima — narodu s kojim je Jehova bio u savezu (1. Kralj. 8:41-43). Slično  tome, danas oni koji ne pripadaju duhovnom Izraelu, moraju da se priključe Jehovinom narodu, „sinovima kraljevstva“, to jest Jehovinim pomazanim svedocima.

¹⁴ Dva proroka iz starog doba su zapisala da će se u ovo vreme kraja mnogi priključiti Jehovinom narodu. Isaija je rekao: „Mnogi će narodi ići i govoriće: ’Dođite! Pođimo na Jehovinu goru, u dom Jakovljevog Boga! On će nas poučavati svojim putevima, i hodićemo njegovim stazama.‘ Jer će sa Siona doći zakon i Jehovina reč iz Jerusalima“ (Is. 2:2, 3). Slično tome, Zaharija je prorekao: „Dolaziće mnogi narodi i moćna plemena da traže Jehovu nad vojskama u Jerusalimu i da umilostive Jehovino lice.“ Rekao je da će „deset ljudi iz svih jezika kojima govore narodi“ figurativno govoreći uhvatiti za skut duhovni Izrael, i reći: „Idemo s vama, jer smo čuli da je Bog s vama“ (Zah. 8:20-23).

15. U kom smislu „druge ovce“ idu s duhovnim Izraelcima?

¹⁵ „Druge ovce“ idu s duhovnim Izraelcima u tom smislu što im se pridružuju u propovedanju dobre vesti o Kraljevstvu (Mar. 13:10). Postali su deo Božjeg naroda, i zajedno s pomazanicima čine „jedno stado“ koje predvodi „dobri pastir“, Hrist Isus. (Pročitati Jovana 10:14-16.)

16. Kako će Jehova privesti kraju veliku nevolju?

¹⁶ Nakon uništenja Vavilona Velikog, nastupiće sveopšti napad na Jehovin narod. Tada će nam biti potrebna njegova zaštita da bismo preživeli. Taj napad će biti okidač za završni deo ’velike nevolje‘, a Jehova će odlučiti kada i kako će se odigrati konačni obračun (Mat. 24:21; Jezek. 38:2-4). U to vreme će Gog napasti „narod koji je sakupljen iz drugih naroda“, Jehovin narod (Jezek. 38:10-12). Taj napad će biti znak da je došlo vreme da se izvrši Božja presuda nad Gogom i njegovim hordama. Jehova će potvrditi svoju vrhovnu vlast i posvetiti svoje ime, jer je obećao: „Objaviću se pred očima mnogih naroda, i tada će znati da sam ja Jehova“ (Jezek. 38:18-23).

17, 18. (a) Kakva će uputstva Jehovin narod dobiti kada ga Gog napadne? (b) Šta moramo raditi ako želimo da nas Jehova u budućnosti zaštiti?

¹⁷ Kada Gog započne napad, Jehova će svojim slugama reći: „Hajde, narode moj, uđi u svoje sobe gde ćeš biti na sigurnom i zatvori vrata za sobom. Sakrij se načas dok ne prođe gnev“ (Is. 26:20). U tom presudnom trenutku, Jehova će nam dati uputstva za preživljavanje, a „sobe“ najverovatnije imaju veze s našim skupštinama.

¹⁸ Ako želimo da nas Jehova zaštiti u velikoj nevolji, moramo priznati da on na zemlji ima narod organizovan u skupštine. Od presudne važnosti je da se držimo Božjeg naroda i u svemu sarađujemo sa svojom skupštinom. Poput psalmiste, celim srcem uskliknimo: „Spasenje dolazi od Jehove. Blagoslov tvoj počiva na narodu tvome“ (Ps. 3:8).