„Šta ćemo jesti?“

HRANA i piće — to je bila nezaobilazna tema razgovora u vreme Isusove službe. Njegovo prvo čudo bilo je pretvaranje vode u vino i dvaput je nahranio mnoštvo s nekoliko hlebova i riba (Matej 16:7-10; Jovan 2:3-11). Isus je bio poznat ne samo po tome što je jeo sa siromašnima već i po tome što je išao na gozbe kod bogatih. Zapravo, njegovi neprijatelji su ga optužili da je izjelica i pijanica (Matej 11:18, 19). Naravno, Isus nije bio ni jedno ni drugo. Međutim, znao je da su hrana i piće od vitalne važnosti za ljude i vešto ih je koristio da bi pružio vredne pouke o Bogu (Luka 22:14-20; Jovan 6:35-40).

Šta se jelo i pilo u Isusovo vreme? Kako se hrana pripremala? I koliko je truda bilo potrebno za to? Odgovori na ova pitanja pomoći će nam da bolje razumemo neke događaje i izraze koji se pominju u jevanđeljima.

Daj nam „hleb naš za ovaj dan“

Kada je Isus poučavao svoje učenike o molitvi, rekao im je da je prikladno da mole Boga za osnovne životne potrebe — „hleb naš za ovaj dan“ (Matej 6:11). Budući da je hleb bio sastavni deo ishrane, izraz „uzeti obrok“ i na hebrejskom i na grčkom doslovno znači „jesti hleb“. Žitarice od kojih se pravio hleb, kao što su pšenica, ječam, ovas, krupnik i proso, činile su veliki deo ishrane Jevreja u prvom veku. Izučavaoci procenjuju da se godišnje po osobi trošilo oko 200 kilograma žitarica, što je obezbeđivalo polovinu neophodnih kalorija.

Hleb se mogao kupiti na pijaci, ali u većini porodica pravio se domaći hleb, što je zahtevalo priličan trud. Knjiga Bread, Wine, Walls and Scrolls objašnjava: „Pošto brašno nije moglo dugo da stoji, domaćica je morala svakog dana da melje žito.“ Koliko je bilo potrebno vremena za to? „Za jedan sat napornog rada na ručnom mlinu“, navodi pisac, „od kilograma pšenice moglo se dobiti svega 800 grama brašna. Pošto je dnevna potrošnja pšenice po osobi bila oko pola kilograma, domaćica je morala da melje žito tri sata da bi dobila dovoljno brašna za pet ili šest članova porodice.“

 Zamislite Isusovu majku Mariju. Pored drugih kućnih poslova, ona je morala da obezbedi dovoljno hleba za muža, pet sinova i najmanje dve ćerke (Matej 13:55, 56). Kao i druge Jevrejke tog doba, Marija je bez sumnje naporno radila kako bi pripremila ’hleb za taj dan‘.

„Dođite, doručkujte“

Nakon što je uskrsnuo, rano jednog jutra Isus se pojavio nekim svojim učenicima. Oni su celu noć lovili ribu, ali bez uspeha. „Dođite, doručkujte“, pozvao je Isus svoje umorne prijatelje. Zatim ih je poslužio svežom ribom i hlebom (Jovan 21:9-13). Iako je to jedino mesto u jevanđeljima gde se pominje doručak, u to vreme je bilo uobičajeno da ljudi započnu dan obrokom od hleba, jezgrastog voća, suvog grožđa i maslina.

Kako je izgledao podnevni obrok? Šta je jeo prosečan radnik? U knjizi Life in Biblical Israel kaže se: „Podnevni obrok je bio lagan i sastojao se od hleba, zrnevlja, maslina i smokava.“ To su verovatno bile namirnice koje su učenici doneli iz Sihara kada su zatekli Isusa kako priča sa Samarićankom kod izvora. „Bilo je to oko šestog sata“, to jest oko podne, a učenici su „bili otišli u grad da kupe nešto za jelo“ (Jovan 4:5-8).

Porodice su se uveče okupljale da bi uzele glavni obrok. Opisujući taj obrok, knjiga Poverty and Charity in Roman Palestine, First Three Centuries C.E. kaže: „Većina ljudi je jela hleb ili kašu od ječmenog brašna, razne žitarice i mahunarke, a nešto ređe pšenicu. Tome su obično dodavali so i ulje ili masline, a ponekad i začinjen sos, med ili voćne sokove.“ Mleko, sir, povrće i sveže ili suvo voće takođe su bili deo jelovnika. U to vreme postojalo je oko 30 vrsta povrća — na primer, crni i beli luk, rotkva, šargarepa i kupus — i preko 25 vrsta voća koje je uspevalo na tom području, kao što su (1) smokve, (2) urme i (3) nar.

Možete li zamisliti neke od ovih namirnica na trpezi dok je Isus večerao s Lazarom i njegovim sestrama Martom i Marijom? Dočarajte sebi miris koji je ispunio prostoriju dok je Marija mazala Isusove noge uljem „pravog narda“ — miris hrane pomešan s mirisom skupocenog aromatičnog ulja (Jovan 12:1-3).

„Kad priređuješ gozbu“

Kada je jednom drugom prilikom došao na obrok „u kuću nekog farisejskog poglavara“, Isus je prisutnima pružio vrednu pouku. Rekao je : „Kad priređuješ  gozbu, pozovi siromašne, sakate, hrome i slepe. Bićeš srećan, jer oni nemaju čime da ti uzvrate. Uzvratiće ti se o uskrsenju pravednih“ (Luka 14:1-14). Kad bi farisej poslušao Isusov savet, koju bi hranu poslužio na jednoj takvoj gozbi?

Jedan bogat čovek bi verovatno izneo posebnu vrstu hleba raznih oblika u koji se dodavalo vino, med, mleko i začini. Puter i tvrdi sir takođe bi bili na trpezi, kao i sveže i konzervisane masline ili maslinovo ulje. Prema knjizi Food in Antiquity, „svaka osoba je godišnje trošila dvadeset kilograma maslinovog ulja u ishrani, mimo onoga što se koristilo u kozmetičke svrhe i za rasvetu“.

Da je farisej živeo blizu mora, on i njegovi gosti bi verovatno jeli svežu ribu. Oni koji su živeli u unutrašnjosti obično su jeli ribu koja je bila marinirana ili usoljena. Domaćin bi mogao ponuditi i meso — čime su siromašni retko kad bili usluženi. Nešto češće bi se tu našla neka vrsta jela od jaja (Luka 11:12). Da bi se poboljšao ukus tih jela dodavali su se začini, kao što su nana, mirođija, kim i gorušica (Matej 13:31; 23:23; Luka 11:42). Na kraju bi gosti uživali u poslastici od pržene pšenice u koju se dodavao badem, med i začini.

Gosti bi verovatno bili posluženi svežim i suvim grožđem ili vinom. U Palestini je pronađeno na hiljade vinskih presa, koje svedoče o popularnosti tog pića. Na jednom mestu u Gavaonu, arheolozi su otkrili 63 podruma u pećinama u kojima se moglo čuvati 100 000 litara vina.

„Ne brinite se“

Dok čitate jevanđelja, zapazite koliko puta Isus pominje hranu i piće u svojim poređenjima ili kako prenosi neke važne pouke tokom obroka. Isus i njegovi učenici su sigurno uživali u jelu i piću, posebno u društvu prijatelja, ali im to nije bilo najvažnije u životu.

Isus je pomogao svojim učenicima da imaju uravnoteženo gledište o jelu i piću kada im je rekao: „Ne brinite se i ne govorite: ’Šta ćemo jesti?‘ ili ’Šta ćemo piti?‘ ili ’Šta ćemo obući?‘ Jer su svim tim zaokupljeni neznabošci. A vaš nebeski Otac zna da vam je sve to potrebno“ (Matej 6:31, 32). Učenici su prihvatili taj savet i Bog se brinuo za njihove potrebe (2. Korinćanima 9:8). Istina, naš način ishrane se možda razlikuje od ishrane u prvom veku. Ipak možemo biti sigurni da će Bog brinuti o nama ako nam je služenje njemu na prvom mestu u životu (Matej 6:33, 34).