Udovice i udovci — šta im je potrebno? Kako im možete pomoći?

U slabo osvetljenoj kuhinji u svom malom stanu Žana mahinalno postavlja sto. Nešto ipak mora da jede. A onda odjednom vidi dva tanjira pred sobom... i brizne u plač. Po navici je postavila sto za dvoje. Prošle su dve godine otkad joj je muž umro.

ONI koji nisu doživeli tako nešto ne mogu razumeti koliko veliki bol donosi smrt bračnog druga. Zapravo, ljudski um ne može odmah da prihvati surovu realnost. Beril ima 72 godine i kaže da nije mogla da prihvati iznenadnu smrt svog muža. „Nisam shvatala šta se događa“, kaže ona. „Nisam mogla da verujem da on više neće ući na ova vrata.“

Neki ljudi kojima je amputiran deo tela ponekad imaju osećaj da je on još uvek tu. Slično tome, osobe koje su izgubile bračnog druga ponekad „vide“ tu voljenu osobu u mnoštvu ljudi, ili uhvate sebe kako se obraćaju onome koga više nema.

Prijatelji i članovi porodice često ne znaju kako da se ponašaju u takvim situacijama. Da li poznajete nekoga kome je umro bračni drug? Kako mu možete pružiti podršku? Šta treba da znate da biste pomogli udovicama i udovcima u njihovoj žalosti? Kako možete pomoći ožalošćenoj osobi da se postepeno vrati normalnom životu?

Šta treba izbegavati

Možda se prijatelji i članovi porodice brinu što neko ko im je drag toliko pati i iz dobrih namera pokušavaju da nekako skrate taj proces žaljenja. Međutim, jedan stručnjak čije je istraživanje obuhvatalo 700  osoba koje su izgubile bračnog druga napisao je sledeće: „Ne može se reći da postoji neki tačno određen period žaljenja.“ Dakle, umesto da pokušavate da zaustavite reku suza, dopustite osobi da tuguje onoliko dugo koliko je njoj to potrebno (Postanak 37:34, 35; Jov 10:1).

Premda je sasvim u redu da pomognete oko nekih formalnosti, nemojte misliti da vi morate donositi sve odluke koje se odnose na sahranu. Pol, 49-godišnji udovac, kaže: „Mislim da je bilo jako lepo što su oni koji su mi pružili praktičnu pomoć ipak dozvolili da ja odlučujem o nekim stvarima koje su mi važne. Mnogo mi je značilo što je sve dobro prošlo na sahrani moje supruge. Smatrao sam da je to poslednje što mogu učiniti u njenu čast.“

Naravno, većina ljudi je zahvalna za pomoć. Ajlin, 68-godišnja udovica, kaže: „Nije mi bilo lako da organizujem sahranu i da sredim sva dokumenta, jer nisam mogla logično da razmišljam. Sin i snaha su mi oko toga mnogo pomogli.“

Osim toga, nemojte se ustručavati da pričate o pokojniku. Beril, koja je ranije spomenuta, kaže: „Prijatelji su mi zaista mnogo pomogli. Međutim, primetila sam da su se mnogi ustručavali da pričaju o mom suprugu Džonu, kao da nikad nije ni postojao. To mi je teško palo.“ Ožalošćene osobe ponekad žele da pričaju o svom pokojnom bračnom drugu. Da li se sećate nekog lepog gesta ili nekog zanimljivog događaja koji se tiče pokojnika? Onda pričajte o tome sa ožalošćenom osobom. Nemojte dozvoliti da vas strah spreči da to učinite. Ako smatrate da je to na mestu, recite šta ste cenili kod pokojnika i šta će vam nedostajati. To će ožalošćenoj osobi možda pomoći da shvati da i drugi žale zbog smrti njenog bračnog druga (Rimljanima 12:15).

Ako želite da pomognete ožalošćenoj osobi, nemojte preterivati sa savetima.  Nemojte da je požurujete u donošenju nekih odluka. * Budite razboriti i pitajte se šta možete učiniti da biste prijatelju ili članu porodice pomogli da prođe kroz najteži period u životu.

Šta možete učiniti

Nakon smrti bračnog druga ožalošćenoj osobi će u narednim danima verovatno biti potrebna praktična pomoć. Možete li pripremiti nešto za jelo, smestiti rodbinu koja je došla ili praviti društvo ožalošćenoj osobi?

Treba da znate i to da muškarci i žene drugačije podnose žalost i usamljenost. Na primer, u nekim delovima sveta više od 50 posto udovaca se ponovo oženi u roku od 18 meseci posle smrti supruge, što je retko kad slučaj sa udovicama. Zašto postoji ta razlika?

Nasuprot uvreženom mišljenju, muškarci se ne žene ponovo samo da bi zadovoljili svoje fizičke i seksualne potrebe. Zapravo, budući da su muškarci skloni tome da se poveravaju samo svojoj supruzi, nakon njene smrti mogu se osećati veoma usamljeno. S druge strane, udovicama je često lakše da nađu emocionalnu podršku, čak i kada ih prijatelji pokojnog muža zaborave. Ta sklonost koju muškarci imaju delimično objašnjava zašto mnogi od njih smatraju da je ponovno sklapanje braka jedini način da više ne budu usamljeni, uprkos riziku da i suviše brzo započnu jedan novi odnos. Udovicama je lakše da se izbore sa usamljenošću.

Bilo da je reč o udovici ili udovcu, kako možete pomoći svom prijatelju ili rođaku da lakše podnese usamljenost? Helen, 49-godišnja udovica, kaže: „Mnogi imaju dobre namere, ali ništa ne preduzimaju. Često će reći: ’Ako nešto treba, samo reci.‘ Ali mnogo mi znači kad neko jednostavno kaže: ’Idem u kupovinu. Hoćeš sa mnom?‘“ Pol, kome je žena umrla od raka, kaže zašto ceni kad ga neko pozove da idu nekuda: „Ponekad vam nije do razgovora s ljudima niti želite da pričate o svojoj situaciji. Ali posle jedne večeri provedene s prijateljima osećate se mnogo bolje, niste više toliko usamljeni. Znate da je ljudima zaista stalo do vas i zato vam je lakše.“ *

 Vreme kada je saosećanje posebno potrebno

Helen kaže da joj je emocionalna podrška naročito bila potrebna kada se većina njene rodbine vratila svojim svakodnevnim poslovima. „Prijatelji i porodica su tu kad se sve to desi“, kaže ona, „međutim, posle toga se njihov život vraća u normalu, ali ne i vaš.“ Ako su svesni toga, pravi prijatelji će se uvek naći pri ruci i stalno će pružati podršku.

Možda će nekima biti posebno potrebno društvo kada su neke godišnjice, recimo godišnjica braka ili smrti bračnog druga. Ajlin, koja je ranije spomenuta, kaže da joj sin pomaže da podnese usamljenost i tugu koje je obuzmu na godišnjicu braka. Ona kaže: „Svake godine na taj dan Kevin me negde izvede. Ručamo zajedno i to je nešto posebno samo između majke i sina.“ Ako imate člana porodice ili prijatelja koji je ostao bez bračnog druga, zašto ne biste zabeležili takve datume? Zatim biste mogli planirati da vi ili neko drugi tog dana budete s tom osobom (Poslovice 17:17).

Oni koji su i sami izgubili bračnog druga mogu tešiti druge. Eni, koja je osam godina udovica, kaže kako na nju utiče druženje s jednom drugom udovicom: „Njena odlučnost ostavlja snažan utisak na mene i podstiče me da idem dalje.“

Kad prođe prvi talas tuge, udovice i udovci mogu biti izvor nade i utehe za druge. Dve udovice koje se spominju u Bibliji, mlada Ruta i njena svekrva Nojemina podržavale su jedna drugu, što je obema koristilo. Taj dirljivi izveštaj opisuje kako su te dve žene pazile jedna na drugu i kako im je to pomoglo da savladaju tugu i da se snađu u teškoj situaciji koja ih je zadesila (Ruta 1:15-17; 3:1; 4:14, 15).

Vreme kada rane zaceljuju

Da bi se vratile normalnom životu, osobe koje su izgubile bračnog druga treba da nađu pravu ravnotežu između čuvanja uspomene na voljenu osobu i podmirivanja svojih sadašnjih potreba. Mudri kralj Solomon je rekao da postoji „vreme kada se plače“. Ali isto tako je rekao da postoji „vreme kad se leči“, to jest kada rane zaceljuju (Propovednik 3:3, 4).

Pol, koji je ranije spomenut, jednim primerom objašnjava koliko je teško ne živeti u prošlosti. On kaže: „Moja supruga i ja smo bili poput dve mladice drveta koje su se tokom rasta isprepletale. Ali kada je jedna mladica odstranjena zato što je uvela, ona koja je ostala izgledala je deformisano. Osećao sam se čudno što sam sâm.“ Zbog vernosti pokojnom bračnom drugu neki i dalje žive u prošlosti. Drugi misle da je neka vrsta izdaje ako u nečemu nađu zadovoljstvo, tako da ne žele da izlaze i da se viđaju s drugim ljudima. Kako se na lep način može pomoći ožalošćenoj osobi da zaleči rane i da nastavi dalje sa svojim životom?

Prvi korak bi mogao biti da pomognemo toj osobi da izrazi svoja osećanja. Herbert, koji je šest godina udovac, kaže: „Posebno mi je značilo što su me oni koji su dolazili kod mene slušali dok sam pričao svoje uspomene ili dok sam pokušavao da rečima izrazim ono što mi je tada okupiralo misli. Znam da nisam bio baš najbolje društvo, ali cenio sam što su bili saosećajni.“ Pol kaže da mu je mnogo značilo što ga je jedan dobar prijatelj često pitao kako izlazi na kraj sa svojim osećanjima. „Cenio sam njegovu iskrenost i pažljivost i često sam mu pričao kako se osećam“ (Poslovice 18:24).

Kada ožalošćena osoba izražava protivrečna osećanja, kao što su žalost, osećaj krivice ili gnev, ona preduzima jedan  od presudnih koraka koji je vode ka tome da prihvati svoje nove okolnosti. Kralj David je otvorio srce pred najpouzdanijom osobom, Jehovom Bogom, i to mu je dalo snagu da ’ustane‘ i prihvati žalosnu istinu da je njegov sin umro (2. Samuilova 12:19-23).

Iako je to u početku teško, ožalošćena osoba s vremenom mora da se vrati svakodnevnim obavezama. Možete li njega ili nju uključiti u neke svoje svakodnevne aktivnosti, kao što je kupovina ili večernja šetnja? Možete li zamoliti svog prijatelja da vam pomogne u nečemu? To je još jedan način da pomognete ožalošćenoj osobi da se otrgne od samoće. Na primer, da li bi mogla da vam pričuva decu ili otkrije neki svoj dobar kulinarski recept? Može li vam pomoći oko nekih sitnih popravki u kući? To će je podstaći da se pokrene i u isto vreme će je uveriti da njen život ima smisao.

Kada se ponovo otvori prema drugima, ožalošćena osoba može postepeno dobiti želju da uživa u životu i čak može postaviti sebi neke nove ciljeve. Tako je bilo sa Jonet, 44-godišnjom udovicom koja ima decu. Ona kaže: „Bilo mi je veoma teško da se vratim svakodnevnim obavezama. Stvarno je bilo teško obavljati kućne poslove, voditi računa o finansijama i podizati troje dece.“ Međutim, Jonet je s vremenom naučila kako da se organizuje i da bolje komunicira sa svojom decom. Naučila je i kako da prihvati pomoć bliskih prijatelja.

„Život je i dalje dragocen dar“

Da bi zaista pomogli ožalošćenoj osobi, prijatelji i članovi porodice moraju biti realni. Ona se mesecima, pa čak i godinama, može klackati između perioda relativnog spokojstva i razdoblja depresije. ’Bol njenog srca‘ zaista može biti izuzetno jaka (1. Kraljevima 8:38, 39).

Kada se tako loše oseća možda joj je potrebno da je neko blago pogura u ispravnom pravcu da ne bi izgubila vezu sa realnošću i povukla se u samoću. To je mnogim udovicama i udovcima pomoglo da usmere svoj život u novom pravcu. Klod, 60-godišnji udovac koji živi u Africi i veliki deo svog vremena posvećuje propovedanju dobre vesti o Božjem Kraljevstvu, kaže: „Život je i dalje dragocen dar, čak i kada patimo što smo izgubili bračnog druga.“

Nakon smrti bračnog druga život više nije isti. Pa ipak, oni koji su izgubili voljenu osobu još uvek imaju mnogo toga što mogu dati drugima (Propovednik 11:7, 8).

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 11. strani]

Pravi prijatelji će se uvek naći pri ruci i stalno će pružati podršku

[Okvir/Slika na 12. strani]

 Dragocene uspomene ili prepreka na putu oporavka?

„Sačuvala sam dosta stvari koje su pripadale mom mužu“, kaže Helen, kojoj je muž umro pre samo nekoliko godina. „Kako vreme prolazi te stvari me podsećaju na mnoge lepe trenutke. Nisam želela da odmah uklonim te stvari zato što se osećanja s vremenom mogu mnogo promeniti.“

Za razliku od nje, Klod, kome je žena umrla pre više od pet godina, kaže: „Što se mene tiče, ne moram da budem okružen njenim ličnim stvarima da bi sećanje na nju i dalje živelo. Mislim da mi je to što sam uklonio njene lične stvari pomoglo da prihvatim realnost i da lakše podnesem tugu.“

Ove izjave pokazuju koliko se odluke o tome šta uraditi s ličnim stvarima pokojnika mogu razlikovati. Zato bi bilo dobro da se prijatelji i članovi porodice uzdržavaju od toga da nameću svoje mišljenje o toj stvari (Galatima 6:2, 5).

[Slike na 9. strani]

Da li postoje neki konkretni datumi kada će vaša pomoć biti posebno potrebna?

[Slika na 9. strani]

Setite se da ih pozovete da izađu s vama

[Slike na 10. strani]

Uključite ih u svoje svakodnevne aktivnosti ili rekreaciju