Kada je Biblija napisana?

Biblija je jedna posebna knjiga. Preko tri milijarde ljudi smatra je svetom. Važi za najprodavaniju knjigu svih vremena — procenjuje se da je štampano šest milijardi primeraka (u celini ili delimično) na više od 2 400 jezika

PREMDA je Biblija najčitanija knjiga u istoriji, postoje mnoge teorije o tome kada je napisana, posebno kada je reč o njenom hebrejskom delu, koji se često naziva Stari zavet. Možda ste čitali o tome u časopisima i knjigama ili ste gledali dokumentarne emisije o toj temi. Ovo su neke od izjava koje sažimaju određena savremena gledišta:

▪ „Biblijska književnost je većim delom nastala između osmog i šestog veka pre naše ere, to jest od vremena proroka Isaije do proroka Jeremije.“

▪ „U poslednjih dvesta godina biblisti smatraju da je hebrejski deo Svetog pisma uglavnom pisan i sastavljan tokom persijskog i helenističkog perioda (od petog do drugog veka pre naše ere).“

▪ „Svi tekstovi hebrejskog dela Biblije u sadašnjem obliku datiraju iz helenističkog doba (čak iz perioda od drugog do prvog veka [pre naše ere]).“

Kako hrišćani koji veruju da je ’sve Pismo nadahnuto od Boga‘ treba da gledaju na ove protivrečne teorije? (2. Timoteju 3:16). Da bismo dobili odgovor, osmotrimo to pitanje iz dva ugla.

Biblijska hronologija

Hebrejski deo Svetog pisma sadrži brojne vremenske odrednice. One ukazuju da su prve knjige zapisane u vreme Mojsija i Isusa Navina, pre nekih 3 500 godina. a Samuilo, David, Solomon i drugi dodali su svoje zapise tokom XI veka pre n. e. Zatim su nastale istorijske, poetske i proročanske knjige, koje datiraju iz perioda od IX do V veka pre n. e.

Prepisi ili fragmenti tih biblijskih knjiga, izuzev Knjige o Jestiri, pronađeni su među svicima s Mrtvog mora.  Analiza ugljenikom 14 (radioaktivnim ugljenikom) i paleografija (izučavanje drevnih rukopisa) potvrdili su da najstariji od tih svitaka potiču iz perioda od oko 200. do 100. godine pre n. e.

Šta kažu kritičari

Glavni razlog zbog kog se dovodi u pitanje biblijska hronologija jeste tvrdnja ove knjige da je nadahnuta od Boga. U vezi s tim, profesor Valter Kajzer mlađi u svojoj knjizi The Old Testament Documents navodi: „[Biblijski] tekst se osporava zbog tvrdnje o božanskom nadahnuću, zato što govori o čudima i o Bogu.“ Izučavaoci koji imaju svetovni način razmišljanja smatraju da Biblija treba da podleže kritici kao i svaka druga knjiga.

Neko vreme se pomoću Darvinove teorije evolucije objašnjavalo da se religija razvijala od jednostavnijih ka složenijim oblicima, od animizma do politeizma i na kraju monoteizma. Pošto prve biblijske knjige govore o obožavanju jednog Boga, neki su zaključili da su one bile zapisane mnogo kasnije nego što se tvrdi.

Kritika Biblije je od tada poprimila mnoge oblike. Na primer, nedavno objavljen rečnik Starog zaveta sadrži detaljne članke o kritici forme, istorijskoj i književnoj kritici, istoriji pentateuhalne kritike, kritici izvora i tradicionalno-istorijskoj kritici.

Iako stručnjaci imaju različita mišljenja o tome kada su napisane biblijske knjige, mnogi su pristalice teorije koju je izneo profesor R. E. Fridman. On kaže: „Drevni pisci su stvarali poeziju, prozu i zakone tokom više stotina godina. A kasnije su drugi pisci koristili taj materijal kao izvor na temelju kog su sastavili Bibliju.“

Knjiga Faith, Tradition, and History razmatra neka od ovih i druga kritička gledišta o Bibliji. Međutim, u zaključku se iznosi: „Iako su stručnjaci složni u pogledu nepoverenja prema Svetom pismu i apsolutnog pouzdanja u svoje teorije, međusobno su veoma kritični jedni prema drugima.“

Odbrana biblijske hronologije

Prve biblijske knjige su pisane na propadljivim materijalima. Zato je nerealno očekivati da će izvorni rukopisi ili prvi prepisi iz doba Mojsija, Isusa Navina, Samuila i Davida ikada biti pronađeni. Međutim, mogu se ispitati indirektni istorijski dokazi koji  potvrđuju da je razumno prihvatiti biblijske datume, što su učinili i mnogi priznati stručnjaci i arheolozi. Šta nam ti dokazi govore? Osmotrimo nekoliko primera.

▪ Da li su na drevnom Bliskom istoku postojali pisani tekstovi pre 3 500 godina, kada su prema Bibliji živeli Mojsije i Isus Navin? Istorijski, religiozni, pravni i književni spisi zaista su postojali u drevnoj Mesopotamiji i Egiptu. Kako je bilo u slučaju Mojsija i Izraelaca? Dictionary of the Old Testament: Pentateuch odgovara: „Nema razloga da sumnjamo da su pisani tekstovi postojali u Hananu u kasno bronzano doba [od oko 1550. do 1200. pre n. e.].“ Zatim se dodaje: „Kada se uzme u obzir drevna pisarska praksa, nema razloga da sumnjamo da je Mojsije tada napisao svoje tekstove. Isto se može reći i za većinu drugih biblijskih pisaca“ (Izlazak 17:14; 24:4; 34:27, 28; Brojevi 33:2; Ponovljeni zakoni 31:24).

▪ Da li su biblijski pisci koristili drevne zapise kao izvor? Da, neki od njih ukazivali su na ’knjige‘, što su možda bili državni dokumenti, rodoslovi, istorijska dela i plemenski i porodični zapisi (Brojevi 21:14; Isus Navin 10:13; 2. Samuilova 1:18; 1. Kraljevima 11:41; 2. Letopisa 32:32).

▪ Zašto nisu pronađeni stariji biblijski prepisi od svitaka s Mrtvog mora? Časopis Biblical Archaeology Review objašnjava: „Zapisi na papirusu i pergamentu nisu opstali u većem delu Palestine, osim u veoma sušnom predelu kao što je područje oko Mrtvog mora. Ti materijali trule u vlažnom zemljištu. Međutim, to što nisu otkriveni ne znači da nisu postojali.“ Zapravo, pronađeno je na stotine glinenih otisaka pečata sa dokumenata. Zapisi na papirusu i pergamentu propali su u požarima ili vlažnom zemljištu, ali glineni pečati su opstali. Oni datiraju otprilike iz perioda između IX i V veka pre n. e.

▪ Kako su sačuvani biblijski rukopisi? Knjiga The Bible as It Was navodi: „Priče, psalmi, zakoni i proročanstva koji i danas postoje kao deo Biblije sigurno su prepisivani mnogo, mnogo puta, pa čak i u vreme pisanja same Biblije... To što su se ti tekstovi više puta prepisivali znači da su se tada koristili; imali su ulogu u svakodnevnom životu... Niko se ne bi upuštao u mukotrpan posao prepisivanja bez ikakvog razloga“ (Ponovljeni zakoni 17:18; Poslovice 25:1).

 To znači da su se do prvog veka naše ere rane biblijske knjige prepisivale tokom perioda od skoro 1 500 godina. Proces tačnog prepisivanja obuhvatao je i „osavremenjivanje zastarelih gramatičkih oblika i pisanja reči, što je bio uobičajen postupak na drevnom Bliskom istoku“, kaže se u knjizi On the Reliability of the Old Testament. b To dovodi u pitanje pouzdanost kritika koje se zasnivaju na ispitivanju forme i stila pisanog teksta.

Kada je Biblija napisana?

Da li je razumno tvrditi da nepostojanje rukopisa iz doba Mojsija, Isusa Navina, Samuila i drugih pisaca dokazuje da te biblijske knjige nisu napisane tako davno kao što se tvrdi? Mnogi stručnjaci se slažu da nepostojanje dokaza nije dokaz o nepostojanju. Realno gledano, koliko se tekstova na propadljivim materijalima moglo sačuvati? Na primer, egiptolog K. A. Kičen procenjuje da su propali skoro svi egipatski papirusi koji su nastali pre grčko-rimskog perioda.

Oni koji cene Bibliju mogu se takođe pitati: ’Kako je Isus Hrist gledao na hebrejski deo Svetog pisma?‘ U to vreme nisu postojale nedoumice oko vremena njegovog pisanja. Isus je, kao i svi drugi Judejci tog vremena, očigledno prihvatio biblijsku hronologiju. Da li je priznao autorstvo prvih biblijskih knjiga?

Isus je ukazivao na Mojsijeve spise. Na primer, spomenuo je ’Mojsijevu knjigu‘ (Marko 12:26; Jovan 5:46). Osvrtao se na zapise iz Postanka (Matej 19:4, 5; 24:37-39); Izlaska (Luka 20:37); Levitske (Matej 8:4); Brojeva (Matej 12:5) i Ponovljenih zakona (Matej 18:16). Rekao je: „Mora [se] ispuniti sve što je o meni napisano u Mojsijevom zakonu, u Prorocima i u Psalmima“ (Luka 24:44). Ako je Mojsija i druge priznao kao pisce, nesumnjivo je prihvatio i biblijsku hronologiju kao tačnu.

Kada je onda Biblija napisana? Da li je biblijska hronologija pouzdana? Osmotrili smo kritička gledišta mnogih stručnjaka, kao i dokaze iz same Biblije, indirektne istorijske dokaze i Isusovo gledište. Uzevši sve to u obzir, da li će vaš odgovor biti u skladu sa Isusovom izjavom koju je izgovorio u molitvi svom Ocu, Jehovi Bogu: „Tvoja reč je istina“? (Jovan 17:17).

[Fusnote]

[Tabela/Slike na stranama 20-23]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

(Prikazane su približne godine kada su biblijske knjige završene)

2000. pre n. e.

1800.

[Slika]

Egipatski pisci su pisali tekstove pre Mojsijevog vremena

[Izvor]

© DeA Picture Library / Art Resource, NY

1600.

[Slika]

Mojsije je završio Postanak do 1513. pre n. e., koristeći propadljive materijale

Postanak 1513. pre n. e.

Isus Navin

1400.

1200.

Samuilo

1000. pre n. e.

[Slika]

Sačuvano je na stotine glinenih otisaka pečata

Iz perioda od 900. do 500. pre n. e.

Jona

800.

Isaija

600.

Jeremija

Danilo

[Slika]

Presavijeni papirusni dokument, vezan vrpcom i zapečaćen glinenim pečatom

Iz 449. pre n. e.

[Izvor]

Brooklyn Museum, Bequest of Theodora Wilbour from the collection of her father, Charles Edwin Wilbour

400.

200.

[Slika]

Svici s Mrtvog mora bili su umotani u laneno platno i čuvani u ćupovima. To su najstariji biblijski rukopisi ikada pronađeni

Iz perioda od 200. do 100. pre n. e.

[Izvor]

Shrine of the Book, Photo © The Israel Museum, Jerusalem