Biblija menja živote

ZAŠTO je čovek koji je odgajan kao predani katolik i koji je imao uspešnu karijeru u pravosuđu postao Jehovin svedok? Šta je podstaklo jednog teroristu da prekine s nasiljem i posveti se službi propovedanja? Pročitajte šta oni kažu o tome.

„Sada bolje razlikujem dobro od lošeg“ — SEBASTIJAO ALVES ŽUNKEIRA

GODINA ROĐENJA: 1946.

ZEMLJA ROĐENJA: BRAZIL

U PROŠLOSTI: PREDANI KATOLIK

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA: Moja porodica je živela na selu, oko šest kilometara od mesta Piketi. Roditelji su imali malo zemlje koja je rađala dovoljno za naše osnovne potrebe. Moja škola je bila u Piketiju, tako da sam kupio stari bicikl da bih lakše stizao do nje. Iako su ljudi u tom delu zemlje bili siromašni, Piketi je bio čisto mesto u kojem nije bilo puno kriminala. Većina muškaraca je radila u fabrici oružja za vojsku.

Voleo sam da učim i uspeo sam da se u obližnjem gradu upišem u vazduhoplovnu vojnu školu, u kojoj sam 1966. stekao zvanje podoficira. Nakon toga sam završio pravni fakultet. Kasnije sam konkurisao za šefa policije. Položio sam državni ispit 1976. i dobio posao. Povremeno sam radio kao upravnik zatvora. Jehovini svedoci su često dolazili i tražili dozvolu da propovedaju zatvorenicima. Uvek bi i sa mnom razgovarali o Bibliji. Pošto sam bio veoma pobožan, na mene je ostavilo utisak kada sam saznao da je Božje ime Jehova i da mogu biti njegov prijatelj.

Postepeno sam napredovao u pravosudnom sistemu. Položio sam još jedan državni ispit i 1981. sam postao sudija savezne države Sao Paulo. Godine 2005. postavljen sam za sudiju apelacionog suda sa sedištem u Sao Paulu.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT: Ubrzo nakon što sam diplomirao prava, počeo sam da čitam Bibliju — što je umnogome promenilo moj način razmišljanja. Bio sam predani katolik. U porodici smo imali sveštenike i biskupa. Pored toga, pomagao sam svešteniku tokom mise tako što sam čitao izabrane delove iz molitvenika pre nego što on održi propoved. U katoličkom domaćinstvu nije bio običaj da se čita Biblija. Zato se moja majka veoma zabrinula i pokušala je da me odvrati od toga, govoreći da ću izgubiti razum. Pa ipak, nastavio sam da čitam  Bibliju jer nisam video ništa loše u tome.

Čini mi se da je moja radoznalost odigrala veliku ulogu. Hteo sam da saznam više o sveštenicima i njihovom položaju u crkvi. Takođe sam počeo da čitam o pokretu teologije oslobođenja, ali logika njenih zagovornika imala je toliko nedostataka da nisam video nikakav smisao toga.

U to vreme je moj zubar, koji je bio budista, dobio knjigu Da li je čovek nastao evolucijom ili stvaranjem? a Ponudio je knjigu meni i ja sam je uzeo misleći da će biti zanimljivo da je čitam uz Darvinovu knjigu Postanak vrsta. Način rezonovanja u knjizi Da li je čovek nastao evolucijom ili stvaranjem? bio je veoma snažan, logičan i uverljiv. Potpuno sam se uverio da je teorija evolucije neosnovana.

Čitanje knjige o stvaranju produbilo je moju znatiželju. Želeo sam da nabavim još knjiga Jehovinih svedoka. Čuo sam za jednog mehaničara koji je Svedok. Pričao sam s njim i on mi je dao neke knjige. Tada nisam prihvatio ponudu da proučavam Bibliju sa Svedocima. Smatrao sam da to mogu i sam.

Kada sam počeo da čitam Bibliju, mislio sam da je mudro da kao porodičan čovek to radim i sa svojom porodicom. Zato smo svake sedmice zajedno čitali i proučavali Bibliju. Sveštenici i biskupi su imali veliki uticaj u našoj katoličkoj porodici. Zato mi je pažnju privuklo ono što sam pročitao u Jovanu 14:6: „Isus mu [učeniku Tomi] odgovori: ’Ja sam put i istina i život. Niko ne dolazi k Ocu osim preko mene.‘“ Nakon što sam pomno istražio tu temu, uverio sam se da naše spasenje dolazi od Jehove preko Isusa. S druge strane, mi smo bili poučavani da je spasenje moguće zahvaljujući sveštenicima.

Na moj stav prema Katoličkoj crkvi i njenim učenjima uticala su još dva biblijska stiha. Jedan je iz Poslovica 1:7, gde piše: „Strah od Jehove početak je znanja. Ludi preziru mudrost i pouku.“ A drugi je iz Jakovljeve 1:5: „Ako nekom od vas nedostaje mudrosti, neka traži od Boga, jer on velikodušno daje svima, i to bez prekoravanja, i on će mu je dati.“ Imao sam neutoljivu žeđ za znanjem i mudrošću, što u crkvi nisam mogao da dobijem. Zato sam prestao da idem.

Godine 1980, moja žena je počela da proučava Bibliju sa Svedocima. Svaki put kada sam bio kod kuće, i ja sam prisustvovao. Kasnije sam pristao da proučavam. Međutim, prošlo je dosta vremena pre nego što smo odlučili da postanemo Jehovini svedoci. Žena se krstila 1994, a ja 1998.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Naše četvoro dece sada imaju ispunjen život zbog toga što su poučavani Jehovinim načelima (Efešanima 6:4). Imamo dva sina koji daju sve od sebe dok se brinu za duhovne potrebe drugih Svedoka u svojim skupštinama. Ćerke revno propovedaju drugima. Moja žena svakog meseca provodi dosta vremena pomažući ljudima da upoznaju Bibliju, a meni je drago što mogu da služim kao starešina u svojoj skupštini.

Zahvaljujući tome što sam postao Jehovin svedok, sada bolje razlikujem dobro od lošeg. Kao sudija, trudim se da na svom poslu primenjujem ono što znam o Jehovinom načinu postupanja u različitim situacijama. Nastojim da uzimam u  obzir sve činjenice, da budem razuman i saosećajan kada postoje olakšavajuće okolnosti.

Susrećem se s raznim slučajevima nasilja, kriminala, zlostavljanja dece i drugih ozbiljnih prestupa. Uprkos tome, nisam postao neosetljiv. Dok gledam vesti, užasava me moralna degradacija i izopačenost koja uzima maha u svetu. Zahvalan sam Jehovi što znam pravi razlog za porast kriminala i imam nadu u bolju budućnost.

„Zatvor me nije promenio“ — KIT VUDS

GODINA ROĐENJA: 1961.

ZEMLJA ROĐENJA: SEVERNA IRSKA

U PROŠLOSTI: TERORISTA

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA: Rođen sam 1961. u Portadaunu, užurbanom gradu u Severnoj Irskoj. Dolazim iz protestantske porodice, a odrastao sam u naselju u kom su živeli i katolici i protestanti. Ljudi su uglavnom bili siromašni. Iako su svi živeli skromno, ceo komšiluk je bio poput jedne velike porodice.

Nisam ponosan na to kako sam živeo. U Severnoj Irskoj su vladali verski i politički nemiri, u kojima sam od 1974. i ja učestvovao. Otprilike u to vreme, stvari su se pogoršale u našem okruženju. Na primer, moj otac, koji je bio upravnik u „Alsterskoj b fabrici tepiha“, jedne večeri je na poslu obučavao dva momka koji su bili katolici a živeli su u kući do nas. Za to vreme, neko je kroz prozor njihove dnevne sobe bacio bombu. Poginuli su im otac, majka i brat.

Situacija se zaoštrila i izbili su otvoreni sukobi. Protestantima su spaljivane kuće u katoličkim naseljima, a oni su maltretirali katolike u svojim naseljima. U našem kraju su ostali uglavnom protestanti. Ubrzo sam bio uhapšen i osuđen na tri godine zatvora zbog povezanosti sa bombaškom aktivnošću.

U zatvoru sam se sprijateljio sa zatvorenikom koji je bio dobro poznat među pripadnicima pokreta lojalista. Bili smo bliski kao rođena braća, i kasnije sam mu bio kum na venčanju. Zatvor me nije promenio, a nije ni njega. Čim smo bili oslobođeni, vratili smo se našim političkim aktivnostima, i to u još većoj meri. Zbog toga je moj prijatelj opet završio u zatvoru. Tamo je ubijen.

 I ja sam postao meta, pa mi je jednom prilikom auto dignut u vazduh. Ali zbog tih događaja sam samo bio još odlučniji da se borim „za Boga i Alster“, kako je glasio naš moto.

U to vreme sam učestvovao u snimanju dokumentarnog filma o nemirima u zemlji, koji je emitovan na britanskoj televiziji. To mi je stvorilo dodatne probleme. Primera radi, kada sam jedne večeri došao kući shvatio sam da me je žena ostavila. Ubrzo nakon toga mi je oduzet sin. Sećam se da sam stao ispred ogledala i pomislio: „Ako Bog postoji, neka mi pomogne.“

Naredne subote, sreo sam poznanika po imenu Pol, koji je postao Jehovin svedok. Počeo je sa mnom da priča o Bibliji. Dva dana kasnije, poslao mi je Stražarsku kulu. U jednom članku su bile citirane Isusove reči iz Jovana 18:36: „Moje kraljevstvo nije deo ovog sveta. Kad bi moje kraljevstvo bilo deo ovog sveta, moje sluge bi se borile da ne budem predat Judejcima. Ali moje kraljevstvo nije odavde.“ Te reči su duboko uticale na mene. Tog dana je moj život počeo da se menja.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT: Pol je počeo da proučava Bibliju sa mnom. Kasnije je nastavio drugi Svedok po imenu Bil. Znam da sa mnom nije bilo lako jer sam imao puno pitanja. Takođe sam dovodio mnoge sveštenike da bi dokazali da Bil nije u pravu. Ali ništa nije moglo da uguši svetlost biblijske istine.

Sećam se da sam jednom rekao Bilu da ne dolazi zato što su oko naselja bile barikade i sigurno bi mu oduzeli i zapalili auto. Međutim, Bil je po običaju došao, ali ne autom već biciklom. Ko bi to hteo da mu uzme? Drugom prilikom, dok smo nas dvojica sedeli kod mene i proučavali, došli su policija i vojska da me uhapse. Dok su me odvodili, Bil mi je doviknuo da se uzdam u Jehovu. Takve situacije su veoma uticale na mene.

Kada sam prvi put otišao na sastanak Jehovinih svedoka, neke je sigurno iznenadio moj izgled. Imao sam dugu kosu, nosio minđušu i kožnu jaknu sa političkim obeležjima. Ipak, Svedoci su me lepo primili. Njihova ljubaznost me je veoma dirnula.

Iako sam proučavao Bibliju, i dalje sam se družio sa starim prijateljima. Međutim, s vremenom je istina iz Biblije počela da pušta koren u mom srcu. Uvideo sam da je neophodno da promenim političke stavove i društvo ako želim da služim Jehovi. To nije bilo lako. Ali to što sam sve bolje razumeo Bibliju i dobijao snagu od Jehove pomoglo mi je da se promenim. Skratio sam kosu, skinuo minđušu i kupio odelo. Zahvaljujući onome što sam učio, lepše sam se ophodio s drugim ljudima.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Moj život je bio ispunjen kriminalom i terorizmom. Bio sam dobro poznat policiji u našem mestu. Sada je drugačije. Na primer, kada sam prvi put išao na oblasni kongres Jehovinih svedoka u gradu Navan, duž celog puta kroz Irsku i Severnu Irsku imao sam pratnju policije. Ali sada na kongrese putujem bez pratnje. Pored toga, slobodno učestvujem u delu propovedanja zajedno sa suvernicima Polom i Bilom i drugima iz skupštine.

Život mi se menjao nabolje i polako sam se uklapao u skupštinu. Tu sam upoznao Svedokinju po imenu Luiza, s kojom sam se venčao. Pored toga, moj sin je ponovo sa mnom.

Žao mi je što sam ranije nanosio bol i patnju drugima. Ali mogu da potvrdim da Biblija zaista pomaže ljudima koji su poput mene skrenuli s pravog puta da pronađu utehu i nadu.

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 12. strani]

Moja majka se veoma zabrinula kada je saznala da čitam Bibliju