SVAHILI je jezik kojim govori čak sto miliona ljudi u barem dvanaest zemalja srednje i istočne Afrike. a U nekima od njih, kao što su Kenija, Tanzanija i Uganda, to je službeni jezik ili jezik koji govori većina stanovnika. U okolnim zemljama, on služi kao jezik sporazumevanja koji olakšava ljudima iz različitih krajeva da komuniciraju i trguju.

Svahili ima važnu ulogu u povezivanju naroda istočne Afrike. Na primer, samo u Tanzaniji postoji najmanje 114 plemenskih jezika. Zamislite da otputujete samo 40 do 80 kilometara od svoje kuće i tamo naiđete na ljude koji govore potpuno drugačijim jezikom! A neki jezici su zastupljeni u samo nekoliko malih sela. Kako biste pričali s tim ljudima? Jasno je koliko je dobro kada postoji jezik sporazumevanja.

Smatra se da se svahili govori barem od X veka, a pisanu formu je dobio u XVI veku. Oni koji uče ovaj jezik brzo uviđaju da brojne reči imaju arapski prizvuk. Zapravo, najmanje 20 posto reči iz ovog jezika potiče  iz arapskog dok ostatak uglavnom potiče iz afričkih jezika. Zato nije čudo što je nekoliko vekova svahili pisan arapskim pismom.

Danas se ovaj jezik piše latinicom. Kako je došlo do toga? Zašto je ta promena bila potrebna? Da bismo to saznali, moramo se vratiti u XIX vek kada su prvi evropski misionari počeli da pristižu u istočnu Afriku s namerom da biblijsku poruku prenesu domorodačkom stanovništvu.

Godine 1499, dok je Vasko da Gama bio na svom epskom putovanju oko južnog dela Afrike, portugalski misionari su osnovali misionarsko naselje u Zanzibaru i tako doneli katoličanstvo u istočnu Afriku. Međutim, protivljenje lokalnog stanovništva dovelo je do toga da nakon dva veka u ovim krajevima više ne bude ni Portugalaca ni njihove religije.

Tek će za 150 godina Božja Reč ponovo naći put do istočne Afrike. Ovoga puta ju je doneo nemački misionar Johan Ludvig Krapf. Kada je on 1844. stigao u Mombasu, u Keniji, u priobalnom području istočne Afrike uglavnom su živeli muslimani, dok su u unutrašnjosti bila najviše zastupljena tradicionalna, animistička verovanja. Krapf je smatrao da je najvažnije da svima njima bude dostupna Biblija.

On nije gubio vreme već je odmah počeo da uči svahili. Već u junu 1844. započeo je sa teškim zadatkom prevođenja Biblije. Nažalost, sledećeg meseca je doživeo tragediju — umrla mu je žena s kojom je bio u braku dve godine, a samo nekoliko dana kasnije i ćerkica. Iako ga je to sigurno duboko potreslo, nastavio je s važnim poduhvatom prevođenja Biblije. Godine 1847. objavljena su prva tri poglavlja knjige Postanak, što je bio prvi štampani tekst na svahiliju.

Krapf je bio prvi koji je pri pisanju svahilija koristio latinicu umesto uobičajenog arapskog pisma. Navodeći razloge zbog kojih je prestao da koristi arapsko pismo, između ostalog je rekao da bi „arapski alfabet bio samo prepreka Evropljanima“ koji kasnije budu učili ovaj jezik, kao i to da bi „latinica olakšala ’domorocima da uče evropske jezike‘“. Arapsko pismo je još dosta godina bilo u upotrebi i neki delovi Biblije su objavljeni na tom pismu. Međutim, zahvaljujući korišćenju latinice,  mnogima je zaista bilo lakše da nauče svahili. Nema sumnje da je brojnim misionarima i drugima koji uče svahili veoma drago zbog te promene.

Pored toga što je bio pionir na polju prevođenja Božje Reči na svahili, Krapf je takođe položio temelj za rad budućih prevodilaca. Izdao je prvu gramatiku svahilija, kao i rečnik tog jezika.

U izdanju prva tri poglavlja knjige Postanak, Božje ime je prevedeno titulom „Svemoćni Bog“. Međutim, do kraja XIX veka, u istočnu Afriku su došli još neki ljudi koji su nastavili sa prevođenjem Biblije na svahili. Među njima su bili Johan Rebman, Vilijam Tejlor, Hari Bins, Edvard Stir, Fransis Hodžson i Artur Maden.

Zanimljivo je da se u nekima od tih prvih prevoda koristi Božje ime, i to ne samo na nekoliko mesta već u celom hebrejskom delu Svetog pisma. Oni koji su prevodili u Zanzibaru koristili su oblik „Jahuva“, dok su oni iz Mombase koristili „Jehova“.

Do 1895. celokupna Biblija je prevedena na svahili. Narednih decenija, izdati su i drugi prevodi, premda nisu svi imali veliki tiraž. Početkom XX veka, dosta se radilo na standardizovanju svahilija u istočnoj Africi. Zahvaljujući tome, 1952. objavljen je prevod Swahili Union Version, koji je postao najtiražniji. Zahvaljujući njemu, oblik „Jehova“ je prihvaćen kao najuobičajeniji prevod Božjeg imena na ovom jeziku.

Nažalost, kako su ovi prvi prevodi prestajali da se štampaju, Božje ime je počelo da se zaboravlja. U nekim novijim prevodima je potpuno izostavljeno dok je u drugim zadržano na samo nekoliko mesta. Na primer, u prevodu Union Version Božje ime se pojavljuje samo 15 puta, a u njegovom revidiranom izdanju iz 2006. svega 11 puta. b

Iako je u ovom prevodu maltene na svakom mestu izostavljeno Božje ime, on ima jedno zanimljivo obeležje. Na jednoj od prvih strana nalazi se uočljivo objašnjenje da je Božje ime Jehova. Ispostavilo se da je veoma delotvorno kada se onima koji tragaju za istinom pokaže u njihovoj Bibliji lično ime našeg nebeskog Oca.

Ali to nije kraj priče. Godine 1996. na svahiliju je objavljen prevod Novi  svet grčkog dela Svetog pisma. To je prvi prevod u kom je Jehovino ime vraćeno na svih 237 mesta, od Mateja do Otkrivenja. Zatim je 2003. objavljeno celokupno Sveto pismo na svahiliju, prevod Novi svet. Do sada je ukupno odštampano 900 000 primeraka ovih izdanja Biblije.

Božje ime više nije sakriveno iza nekih titula niti tek uzgred pomenuto u predgovoru. Sada se iskrene osobe koje čitaju prevod Novi svet na svahiliju osećaju bliže Jehovi svaki put kada na više od 7 000 mesta naiđu na njegovo ime.

Uloženo je dosta truda da se u ovom prevodu koristi razumljiv, savremeni jezik kako bi svi koji u istočnoj Africi govore svahili mogli lako da ga čitaju. Nadalje, uklonjene su brojne pogrešne ideje koje su se uvukle u druge prevode. Zahvaljujući tome, čitalac može biti uveren da čita „tačne reči istine“ napisane pod nadahnućem našeg Stvoritelja, Jehove Boga (Propovednik 12:10).

Mnogi su pokazali zahvalnost za prevod Novi svet na svahiliju. Visent, Jehovin svedok koji ima 21 godinu i punovremeno propoveda, izrazio je svoja osećanja: „Presrećan sam zbog jednostavnosti jezika u prevodu Novi svet i zato što je u njemu vraćeno Božje ime tamo gde je u drugim prevodima izostavljeno.“ Frida, majka troje dece, smatra da joj je zahvaljujući ovom prevodu lakše da drugima objasni biblijska učenja.

Delo prevođenja Božje Reči na svahili, koje je imalo skromne početke, trajalo je 150 godina. Isus je rekao da je ’objavio ime svog Oca‘ (Jovan 17:6). Danas, u centralnoj i istočnoj Africi ima više od 76 000 Jehovinih svedoka koji govore svahili i koji koriste prevod Novi svet dok radosno svima objavljuju Jehovino ime.