Persijska vlada je službenu poštu, koja je bila od značaja za državu, poveravala državnoj poštanskoj službi. Biblijska knjiga o Jestiri opisuje kako je to funkcionisalo: „[Mardohej] je napisao pisma u ime kralja Asvira, zapečatio ih kraljevim pečatnim prstenom i poslao ih po glasnicima na brzim konjima kraljevske poštanske službe“ (Jestira 8:10). U Rimskom carstvu je postojala slična služba za administrativnu i vojnu poštu.

Lična pošta, kao što su poslanice koje su pisali apostol Pavle i drugi, nije mogla da se šalje na taj način. Onaj ko je bio imućan, mogao je da pošalje roba da odnese pismo. Međutim, mnogima su pisma nosili poznanici ili čak potpuni stranci, u slučaju da su išli određenim putem. Poštu je mogao da nosi svako — član porodice, prijatelj, vojnik ili trgovac. Samo je bilo važno da to bude pouzdana osoba kako bi pismo netaknuto stiglo do odredišta. Sudeći po onome što piše u Bibliji, Pavle je bar neke od svojih poslanica slao po suvernicima koji su negde putovali (Efešanima 6:21, 22; Kološanima 4:7).

Ekonomija izraelskog naroda zasnivala se uglavnom na zemljoradnji, stočarstvu i robnoj razmeni. Biblija spominje pijace kod gradskih vrata kao što su „Ovčija vrata“, „Riblja vrata“ i „Vrata grnčarskih otpadaka“ (Nemija 3:1, 3; Jeremija 19:2). Izgleda da se po ovim nazivima može reći šta se prodavalo na tim mestima. U Bibliji se takođe spominje ’pekarska ulica‘ u Jerusalimu, kao i različita roba kojom se trgovalo (Jeremija 37:21).

Šta se može reći za cene? U jednom biblijskom priručniku piše: „Sasvim razumljivo, cene su varirale tokom vekova i teško je utvrditi koliko je neki proizvod koštao u određeno vreme na određenom mestu.“ Ipak, informacije iz drevnih izvora, među kojima je i Biblija, pokazuju da su i tada cene rasle zbog inflacije. Primera radi, u drevno doba je bila uobičajena trgovina robovima. Josif je prodat za 20 srebrnika, što je verovatno bilo 20 sikala. Po svemu sudeći, to je bila prosečna cena roba u XVIII veku pre n. e. (Postanak 37:28). Tri veka kasnije, rob se prodavao za 30 sikala (Izlazak 21:32). Do VIII veka pre n. e., cena je porasla na 50 sikala (2. Kraljevima 15:20). Nakon dva veka, za vreme Persijskog carstva, plaćalo se čak 90 sikala ili više. Čini se da porast cena nije samo problem današnjice.