Estel, * majka sedmoro dece, redovno je išla u crkvu. „Rekla sam pastoru da želim da razumem Bibliju“, kaže ona. Ali on nijednom nije ponudio da joj nešto objasni. Na kraju je prestala da ide u crkvu. „Iz crkve su mi pisali i u suštini rekli da ako ne mogu da dolazim, samo šaljem novac. Pomislila sam: ’Njima nije bitno ni da li ću doći, samo hoće moje pare.‘“

Andželina, koja je oduvek bila pobožna, rekla je: „U mojoj crkvi, tas za priloge se pronosio tri puta tokom svake crkvene službe i od prisutnih se očekivalo da svaki put daju nešto. Stalno su tražili novac. Razmišljala sam: ’Bog nije sa ovim ljudima.‘“

Da li religije u vašoj sredini traže novac, bilo na direktan bilo na indirektan način? Da li je to u skladu s Biblijom?

Isus, osnivač hrišćanstva, rekao je: „Besplatno ste dobili, besplatno i dajte“ (Matej 10:8). Poruka koja se nalazi u Bibliji je neprocenjiva i treba da bude dostupna svima.

Kako je hrišćanska zajednica u prvom veku pokrivala svoje troškove?

Svako je davao „kako je odlučio u srcu, ne nerado ili na silu, jer Bog voli onoga ko radosno daje“ (2. Korinćanima 9:7). Apostol Pavle je rekao: „Dok smo vam propovedali Božju dobru vest, radili smo noću i danju, da nikome od vas ne budemo na teretu“ (1. Solunjanima 2:9). Pavle je izrađivao šatore da bi se izdržavao i mogao da se posveti služenju Bogu (Dela apostolska 18:2, 3).

Jehovini svedoci održavaju sastanke u jednostavnim objektima koje nazivaju Dvoranama Kraljevstva. Kako pokrivaju troškove? Nikada ne pronose tas za priloge niti članovima šalju koverte da bi od njih dobili priloge. Na našim sastancima, svako ko želi može diskretno da stavi dobrovoljni prilog u kutiju predviđenu za to.

Jasno je da štampanje i otprema ovog časopisa koštaju. Pa ipak, u njemu nikada nećete videti reklame niti poziv da date prilog. Glavni cilj je širenje biblijske istine.

Šta mislite: Da li je ovaj način pokrivanja troškova u skladu sa Isusovim rečima i primerom koji su ostavili prvi hrišćani?