Živimo u vremenu za koje Biblija kaže da je ’naročito teško‘ (2. Timoteju 3:1). Svedoci smo finansijskih kriza, raspada porodica, ratova, smrtonosnih bolesti, prirodnih i drugih katastrofa. Mnogi su zabrinuti zbog toga. A ima i onih koje muče druge brige. Na primer, neki se pitaju: ’Da li je tumor koji su mi pronašli zloćudan?‘ ’U kakvom svetu će rasti moji unuci?‘

Zabrinutost ponekad može biti pozitivna. U kom smislu? Na primer, zdrav strah od opasnosti nam pomaže da se zaštitimo. Takođe je prirodno što osećamo tremu pred ispit, neki nastup ili razgovor za posao. Međutim, nije dobro ako previše brinemo ili ako smo neprestano zabrinuti. Nedavno istraživanje kojim je bilo obuhvaćeno više od 68 000 osoba pokazalo je da neprestana izloženost stresu, čak i u manjoj meri, može povećati rizik od prevremene smrti. Zato je Isus s dobrim razlogom pitao: „Ko od vas može time što se brine da i malo produži svoj životni vek?“ Zaista, briga nikome ne može produžiti život. Zato je Isus savetovao: „Ne brinite se“ (Matej 6:25, 27). Da li je to uopšte moguće?

Moguće je ako preduzmemo neke praktične korake, ojačamo veru u Boga i steknemo sigurnu nadu u budućnost. Pogledajmo kako je to pomoglo Polu, Dženet i Aloni da se izbore s brigama. Čak i ako se trenutno ne nalazimo u teškim okolnostima, možda će nam njihov primer koristiti u budućnosti.