PRVI put sam čula za biblijsku istinu 1989. godine. U to vreme sam bila istaknuti član komunističke partije u svom rodnom gradu, Senakiju, i redovno sam učestvovala na sednicama Vrhovnog Sovjeta Gruzije, što je bilo poput današnjeg parlamenta. Bila sam verena i mislila sam da je moj život uspešan.

Mama i tata su me od malih nogu poučavali da volim Boga. Zbog toga sam verovala u Boga iako sam bila komunista. Kad sam počela da proučavam Bibliju, konačno sam dobila odgovore na sva svoja pitanja. Zato sam odlučila da predam svoj život Jehovi. To se nimalo nije dopalo mom vereniku, porodici, prijateljima i kolegama.

Zbog moje nove religije, prestala sam da se bavim politikom, a rodbina me više nije prihvatala. Zato sam odlučila da odem od kuće, raskinem veridbu, dam otkaz  i prestanem da budem član komunističke partije i Vrhovnog Sovjeta. Nakon krštenja, prijatelji i porodica su vršili još snažniji pritisak na mene da se odreknem vere. Pošto sam bila poznata u svom rodnom gradu, kad se pročulo da sam postala Jehovin svedok, o meni su počele da kruže razne glasine. Zato sam odlučila da se preselim u Kutaisi, gde sam odmah počela da služim kao pionir.

Kad me ljudi upitaju da li je moja nova religija bila vredna svega toga, bez oklevanja im odgovorim da ni najmanje ne žalim zbog svojih odluka. Iako moji roditelji nisu razumeli moj izbor, drago mi je što su me odmalena poučavali da volim Boga i ljude. To mi mnogo znači u životu.