1. Ko je stvorio sva živa bića?

„JEHOVA je zaista Bog“, rekao je prorok Jeremija. „On je živi Bog“ (Jeremija 10:10). Jehova je stvorio sva živa bića. Stvorenja na nebu mu govore: „Ti [si] sve stvorio i tvojom voljom sve postoji i stvoreno je“ (Otkrivenje 4:11). Obraćajući se Bogu u jednoj pesmi, kralj David je rekao: „U tebi [je] izvor života“ (Psalam 36:9). Dakle, život je dar od Boga.

2. Šta nam Jehova daje da bismo mogli da živimo?

² Jehova nam takođe daje sve što nam je potrebno za život (Dela apostolska 17:28). On se pobrinuo da imamo hranu, vodu i vazduh, kao i divnu planetu na kojoj živimo. (Pročitati Dela apostolska 14:15-17.) Sve to pokazuje da Jehova želi da uživamo u životu. Ali da bismo u potpunosti uživali, treba da saznamo šta on očekuje od nas i da to i radimo (Isaija 48:17, 18).

3. Kako je Bog reagovao kada je Kain ubio Avelja?

³ Bog želi da cenimo život, kako svoj tako i tuđ. Na primer, jednom se Kain, sin Adama i Eve, naljutio na svog mlađeg brata, Avelja. Jehova ga je upozorio na to da će, ako nastavi da se ljuti,  počiniti ozbiljan greh. Kain nije poslušao to upozorenje, već je „nasrnuo na svog brata Avelja i ubio ga“ (Postanak 4:3-8). Jehova je zbog toga kaznio Kaina (Postanak 4:9-11).

4. Kako se iz Mojsijevog zakona vidi da Bog ceni život?

⁴ Oko dve i po hiljade godina kasnije, Jehova je izraelskom narodu dao zakone. Njihova svrha je bila da Izraelci nauče kako da mu služe na ispravan način. Pošto je te zakone dao preko proroka Mojsija, na njih se ukazuje i kao na Mojsijev zakon. Jedna zapovest je glasila: „Ne ubij“ (Ponovljeni zakoni 5:17). Izraelci su iz toga mogli videti da Bog ceni ljudski život i da to isto očekuje i od ljudi.

5. Kako treba da gledamo na abortus?

⁵ Kako Bog gleda na život nerođenog deteta? Prema Mojsijevom zakonu, ako bi neko povredio trudnu ženu, koja bi zbog toga izgubila bebu, on bi se smatrao krivim za smrt tog deteta. Dakle, Jehovi je dragocen čak i život nerođenog deteta. (Pročitati Izlazak 21:22, 23 i Psalam 127:3.) Na osnovu toga možemo zaključiti da Bog ne odobrava abortus.

6. Zašto ne smemo da mrzimo druge ljude?

⁶ Da li zaista cenimo život vidi se i po tome kako gledamo na druge ljude. U Svetom pismu piše: „Ko god mrzi svog brata, ubica je, a vi znate da ni u jednom ubici večni život ne ostaje“ (1. Jovanova 3:15). Ako želimo večno da živimo, moramo iz svog srca iskoreniti svaki trag mržnje prema drugima. Mržnja je opasna jer vrlo lako može dovesti do nasilja (1. Jovanova 3:11, 12). Zato je važno da naučimo da volimo druge.

7. Koje navike su nečiste u Božjim očima?

⁷ Kako možemo pokazati da cenimo svoj život? Premda niko ne želi da umre, neki dovode svoj život  u opasnost radi zadovoljstva. Na primer, mnogi imaju naviku da koriste duvan, marihuanu ili druge vrste droga. To je štetno po zdravlje i čak može dovesti do smrti. Oni koji to čine ne cene život. Pored toga, te navike su nečiste u Božjim očima. (Pročitati Rimljanima 6:19; 12:1 i 2. Korinćanima 7:1.) Ako želimo da služimo Bogu na ispravan način, moramo prekinuti s takvim navikama, iako to nije nimalo lako. Jehova će nam pomoći u tome jer mu je veoma drago kada vidi da cenimo život.

8. Zašto treba da vodimo računa o bezbednosti?

⁸ Ako cenimo život, vodićemo računa o bezbednosti. Nećemo biti nemarni niti ćemo rizikovati život čisto iz zabave. Bićemo pažljivi vozači i nećemo se baviti nasilnim ili opasnim sportovima (Psalam 11:5). U Mojsijevom zakonu je stajalo sledeće: „Ako sagradiš novu kuću [s ravnim krovom], načini ogradu na krovu, da ne bi na svoju kuću navukao krivicu za krv ako bi neko pao s nje“ (Ponovljeni zakoni 22:8). U skladu s načelom na kom se temelji taj zakon, treba da vodimo računa da stepenice, pragovi i druga mesta u našoj kući budu bezbedna kako neko ne bi pao i povredio se. Ako imamo automobil, treba da se pobrinemo da bude bezbedan za vožnju. Nemojmo dozvoliti da se neko povredi zbog naše nemarnosti.

9. Kako treba da se ophodimo prema životinjama?

⁹ Bogu je važno čak i to kako se ophodimo prema životinjama. On nam dopušta da ih ubijamo da bismo došli do hrane i odeće ili da bismo se zaštitili od opasnosti (Postanak 3:21; 9:3; Izlazak 21:28). Međutim, pogrešno je biti okrutan prema životinjama i ubijati ih samo iz zabave, jer se time pokazuje nepoštovanje prema životu (Poslovice 12:10).

10. Kako znamo da krv predstavlja život?

¹⁰ Nakon što je Kain ubio Avelja, Jehova mu je rekao: „Krv tvog brata viče k meni sa zemlje“ (Postanak 4:10). Kada je Bog spomenuo Aveljevu krv, mislio je na njegov život. Aveljeva krv je, simbolično govoreći, vapila za pravdom. Kain je morao biti kažnjen zbog toga što je Avelju oduzeo život. Jehova je i kasnije ukazao na to da krv predstavlja život. Naime, pre Potopa, ljudi su jeli samo voće, povrće i žitarice. Međutim, Jehova je nakon Potopa rekao Noju i njegovim sinovima: „Sve životinje što se miču i što žive neka vam služe za hranu.“ Ali postojala je i jedna zabrana: „Ne smete jesti meso s njegovom dušom, to jest s njegovom krvlju“ (Postanak 1:29; 9:3, 4). Dakle, Jehova je i tada krv izjednačio s dušom, to jest sa životom.

11. Šta je Bog zapovedio Izraelcima što se tiče krvi?

¹¹ Jehova je i u Zakonu koji je dao Izraelcima istakao da nije ispravno koristiti krv u ishrani. On je rekao: „Svaki čovek od Izraelovih sinova [...] koji ulovi neku divljač ili pticu, koja može da se jede, neka joj ispusti krv i zatrpa je zemljom [...] Ne smete jesti krv nijednog tela“ (Levitska 17:13, 14). Dakle, još uvek je važila zapovest koju je Jehova dao Noju oko 800 godina ranije. Jehova je jasno rekao da dopušta svojim slugama da jedu životinjsko meso, ali ne i krv. Morali su da izliju krv na zemlju. Na taj način su pokazali da priznaju da život tog stvorenja pripada Bogu.

12. Koja je zapovest što se tiče krvi data hrišćanima?

¹² Kako hrišćani treba da gledaju na krv? Apostoli i neke starešine u prvom veku sastali su se kako bi razmotrili koje zapovesti važe za hrišćane.  Jehova im je pomogao da razumeju njegovo gledište o krvi i zato su rekli: „Sveti duh i mi odlučili smo da ne stavljamo nikakvo dodatno breme na vas, osim ovoga što je potrebno: uzdržavati se od onoga što je žrtvovano idolima, od krvi, od udavljenoga [životinjskog mesa koje nije iskrvarilo] i od bluda“ (Dela apostolska 15:28, 29; 21:25). Dakle, moramo se uzdržavati od krvi. Ne smemo je unositi u svoje telo, jer bi to u Božjim očima bilo isto tako ozbiljno kao da se klanjamo idolima ili da se upuštamo u polni nemoral.

13. Koji nam primer pomaže da razumemo zašto ne smemo da primamo transfuziju krvi?

¹³ Da li se zapovest da se uzdržavamo od krvi odnosi i na transfuziju? Da. Evo jednog primera: Recimo da vam doktor kaže da ne smete da uzimate alkohol. Jasno je da bi to značilo da ne smete da pijete alkoholna pića. Ali da li biste smeli da ubrizgavate alkohol u vene? Naravno da ne. Isto tako, to što treba da se uzdržavamo od krvi znači da ne smemo ni na koji način da je unosimo u svoje telo, pa ni putem transfuzije.

14, 15. (a) Šta bismo mogli da uradimo ako nam lekari kažu da moramo da primimo transfuziju krvi? (b) Zašto ne bi bilo mudro prekršiti Božji zakon o krvi?

¹⁴ Šta ako smo teško povređeni ili nam je potrebna ozbiljna operacija? Šta ako nam lekari kažu da ćemo umreti ako ne primimo transfuziju krvi? Naravno, mi cenimo život i ne želimo da umremo. Zato ćemo potražiti neku drugu vrstu lečenja, koja se ne kosi s Božjim zakonom. Danas u mnogim zemljama postoji mogućnost beskrvnog lečenja.

¹⁵ Da li bi bilo mudro da prekršimo Božji zakon samo da bismo malo produžili život? Isus je rekao: „Ko hoće da spase svoj život, izgubiće ga, a  ko izgubi svoj život radi mene, naći će ga“ (Matej 16:25). Naravno, niko ne želi da umre. Ali ako bismo sada pokušavali da sačuvamo život tako što bismo kršili Božje zapovesti, mogli bismo izgubiti večni život. Zato je mudrije da se držimo Božjih zapovesti, potpuno uvereni u to da su one najbolje za nas. Takođe treba da budemo sigurni da će nas se Bog setiti ako umremo i da će nas vratiti u život (Jovan 5:28, 29; Jevrejima 11:6).

16. Šta su oni koji verno služe Bogu odlučni da čine?

¹⁶ Oni koji verno služe Bogu odlučni su da slušaju njegovu zapovest o krvi. Oni ne jedu krv niti je koriste za lečenje. * Sigurni su da Stvoritelj zna šta je najbolje za njih. Da li ste i vi sigurni u to?

17. Koji je bio jedini način na koji su Izraelci mogli da koriste krv?

¹⁷ U Mojsijevom zakonu je bila propisana jedina ispravna upotreba krvi. Jehova je Izraelcima rekao: „Duša tela je u krvi i ja sam vam je odredio za oltar da se vrši očišćenje vaših duša, zato što je krv ta koja vrši očišćenje“  (Levitska 17:11). Da bi Bog oprostio nekom Izraelcu koji je počinio greh, on je morao da prinese životinjsku žrtvu. Zatim bi se krvlju te životinje poprskao oltar, koji se neko vreme nalazio u šatoru sastanka a kasnije u hramu. To je bio jedini način na koji je Bog dozvoljavao da se koristi krv.

18. Šta možemo dobiti zahvaljujući tome što je Isus prolio krv za nas?

¹⁸ Pravi hrišćani nisu pod Mojsijevim zakonom i zato ne prinose životinjske žrtve (Jevrejima 10:1). Međutim, te žrtve su ukazivale na dragocenu žrtvu Božjeg Sina, Isusa Hrista. Kao što smo videli u 5. poglavlju, Isus je za nas dao svoj život, to jest prolio svoju krv. Zatim je otišao na nebo  da bi jednom za sva vremena platio otkup. Bog je prihvatio njegovu prolivenu krv kao otkup za ljudski rod (Jevrejima 9:11, 12). Na osnovu toga, mogu nam biti oprošteni gresi i možemo dobiti večni život (Matej 20:28; Jovan 3:16). Isusova krv je zaista dragocena (1. Petrova 1:18, 19). Spasenje možemo dobiti jedino ako verujemo u Isusovu prolivenu krv.

19. Šta ćemo raditi ako cenimo život drugih ljudi?

¹⁹ Zaista možemo biti zahvalni Jehovi Bogu što nam je dao život! Ta zahvalnost treba da nas podstakne da govorimo drugima o tome da mogu dobiti večni život ako veruju u Isusovu žrtvu. Ako cenimo ljudski život i volimo druge, onda ćemo to revno činiti. (Pročitati Jezekilja 3:17-21.) Tada ćemo, poput apostola Pavla, i mi moći da kažemo: „Čist [sam] od krvi svih, jer nisam propustio da vam u potpunosti objavim Božju nameru“ (Dela apostolska 20:26, 27). Kada govorimo drugima o Bogu i onome šta on namerava da učini u budućnosti, pokazujemo da zaista cenimo život.