Kada se Drugi svetski rat završio 1945, veći deo Nemačke ležao je u ruševinama. Gradovi su bili razrušeni, škole su bile prazne, bolnice neupotrebljive, a neeksplodiranih bombi bilo je posvuda. Pored toga, vladala je nestašica hrane zbog čega su cene namirnica bile nerazumno visoke. Na primer, na crnom tržištu je za pola kilograma putera trebalo dati jednu i po platu!

 Među onima koji su preživeli rat bilo je na stotine Jehovinih svedoka koji su zbog svoje vere više godina proveli u zatvorima i koncentracionim logorima. Kada su 1945. oslobođeni, zatvorska odeća na njima bila je sve što su imali. Drugi Svedoci su ostali bez imovine. Neki su bili toliko izgladneli da su na hrišćanskim sastancima padali u nesvest.

 Jehovini svedoci iz drugih delova sveta brzo su reagovali i pribavili neophodnu hranu i odeću. Braća u glavnom sedištu u Sjedinjenim Državama zamolila su švajcarsku podružnicu u Bernu da pomogne braći u Nemačkoj. Natan Nor, predstavnik glavnog sedišta, došao je u Evropu da bi pomogao braći da tu humanitarnu akciju što pre sprovedu u delo.

 Naša braća u Švajcarskoj velikodušno su davala hranu, odeću i novac. Sakupljena pomoć je u Bernu sortirana i pakovana, a zatim otpremana u Nemačku. Svedoci u drugim zemljama, kao što su Švedska, Kanada i Sjedinjene Države, takođe su prikupljali pomoć i slali je ne samo braći u Nemačkoj već i braći u mnogim drugim ratom razorenim zemljama u Evropi i Aziji.

 Za samo nekoliko meseci, švajcarska podružnica je poslala pakete sa kafom, mlekom, šećerom, brašnom, sušenim voćem, povrćem i konzerviranim mesom i ribom. Braći je poslat i novac.

 Osim hrane i novca, braća iz Švajcarske su poslala i pet tona odeće, među kojom je bilo kaputa, haljina, suknji i odela. U Stražarskoj kuli od 15. januara 1946. pisalo je: „Braća nisu poslala staru i iznošenu odeću, već je sve bilo odličnog kvaliteta. Stvarno su se žrtvovali da bi pomogli svojoj braći u Nemačkoj.“

 Svedoci iz Švajcarske su poslali i skoro 1 000 pari obuće, koja je najpre pregledana da bi se utvrdilo da li je u dobrom stanju. Kada su braća i sestre iz Vizbadena u Nemačkoj raspakivali stvari bili su iznenađeni njihovim kvalitetom i raznovrsnošću. Jedan naš brat je rekao: „U celoj Nemačkoj teško da se može naći radnja koja ima ovakav izbor.“

 Prikupljanje i slanje pomoći trajalo je sve do avgusta 1948. Sve u svemu, Svedoci iz Švajcarske su svojoj braći u Nemačkoj poslali 444 sanduka sa humanitarnom pomoći ukupne težine od 25 tona. Kao što smo već spomenuli, Svedoci u Švajcarskoj nisu jedini koji su slali pomoć. Međutim, brojčano ih je bilo najmanje budući da je u Švajcarskoj u to vreme bilo samo 1 600 Jehovinih svedoka.

 Isus Hrist je rekao: „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako budete voleli jedni druge“ (Jovan 13:34, 35). Ljubav je pokrenula Jehovine sluge da daju svojoj braći najbolje što imaju, a ne nešto što im više ne treba (2. Korinćanima 8:1-4). U jednom pismu iz Ciriha je pisalo da su „mnoga braća koja nisu imala dovoljno ni za sebe ipak htela da pomognu, pa su davala bonove za hranu i novac“.

 Jehovin narod u Nemačkoj brzo se oporavio od posledica progonstva i ratnih razaranja u velikoj meri zahvaljujući suvernicima koji su im velikodušno pružali pomoć jer su ih iskreno i nesebično voleli.