Početkom 1930-ih, Jehovini svedoci gotovo da uopšte nisu propovedali u Indoneziji, Maleziji i zemlji koja je danas poznata kao Papua Nova Gvineja. Kako će dobra vest o Kraljevstvu stići do tih zemalja? Da bi se započelo s propovedanjem na tom području, podružnica u Australiji (danas je to podružnica za Australaziju) kupila je motorni jedrenjak s dva jarbola dug 16 metara. Dobio je ime Svetlonoša jer je posada, koju su sačinjavali pioniri a, pomoću tog broda u udaljenim zemljama širila svetlo iz Božje Reči (Matej 5:14-16).

 U februaru 1935, sedmočlana posada isplovila je iz Sidneja i istočnom obalom Australije krenula ka severu, u Port Morsbi, na Novoj Gvineji. Dok su plovili ka svom cilju, lovili su ribu i povremeno su se zaustavljali u nekoj luci da bi kupili gorivo, dopunili zalihe hrane i izvršili neophodne popravke na brodu. Desetog aprila 1935. zaplovili su ka Kuktaunu, u Kvinslendu. Pošto je jedrenjak imao motor, uspeli su da se probiju kroz Veliki koralni greben, koji važi za rizično područje. Ali onda se iz motora začula neka neobična buka tako da su morali da ga ugase. Da li da se vrate nazad ili da nastave ka Novoj Gvineji? Kapetan, Erik Juins, rekao je da jednostavno nisu želeli da se vrate. I tako je Svetlonoša nastavio da plovi ka Port Morsbiju, gde je bezbedno stigao 28. aprila 1935.

 Dok je jedrenjak bio na popravci, svi iz posade osim Frenka Djuara propovedali su u Port Morsbiju. Frenk, za koga je jedan član posade rekao da je bio „nesalomivi pionir“, propovedao je u unutrašnjosti zemlje. On je rekao: „Uzeo sam naramak knjiga i prepešačio oko 32 kilometra ili više da bih ljudima koji su živeli na tom području dostavio literaturu.“ Na povratku je išao drugim putem tako da je morao da pregazi malu reku u kojoj je bilo krokodila. Ali bio je oprezan i vratio se nazad živ i zdrav. Propovedanje na tom području dalo je dobre rezultate. Neki ljudi koji su u to vreme prihvatili biblijsku literaturu kasnije su postali Jehovini svedoci.

 Kada je motor jedrenjaka bio popravljen, Svetlonoša je iz Port Morsbija zaplovio ka ostrvu Java, u Holandskoj Indiji (danas to područje većim delom pripada Indoneziji). Nakon što se nekoliko puta zaustavio radi nabavke neophodnih stvari, 15. jula 1935. usidrio se u Bataviji (danas Džakarta).

 Čarls Haris, jedan od članova posade, ostao je na Javi da bi nastavio da revno propoveda dobru vest. b On je rekao: „U to vreme, propovedanje se uglavnom svodilo na deljenje biblijske literature u jednom mestu za drugim. Nosio sam publikacije na arapskom, engleskom, indonežanskom, kineskom i holandskom. Ljudi su rado uzimali našu literaturu, tako da sam godišnje davao i do 17 000 publikacija.“

 Čarlsova revnost je privukla pažnju holandskih vlasti. Jednom prilikom je policajac pitao jednog Svedoka koliko propovednika ima na Istočnoj Javi, gde je Čarls propovedao. „Samo jedan“, odgovorio je taj brat. „Vi očekujete da poverujem u to?“, uzviknuo je policajac. „Mora da imate čitavu armiju tamo, sudeći po količini vaše literature koja je preplavila ostrvo.“

 Svetlonoša je iz Indonezije zaplovio za Singapur, gde je stigao 7. avgusta. Na svakom mestu gde su pristala, braća su pomoću snažnog brodskog razglasa puštala snimke govora. Ta metoda propovedanja dobre vesti često je privlačila dosta pažnje. U jednim lokalnim novinama (Singapore Free Press) pisalo je da je „u sredu uveče snažan glas odjeknuo vodom“. Dalje je rečeno: „Bio je to neobičan govor [...] koji je dopirao sa jedrenjaka ’Svetlonoša‘, sa kog su se prenosila biblijska predavanja širom obale Singapura još otkako je brod pristigao iz Australije.“ U tim novinama je još stajalo da su se „ti govori pri dobrim vremenskim prilikama mogli čuti preko vode na udaljenosti tri do četiri kilometra“.

 U Singapuru je Frenk Djuar napustio Svetlonošu kako bi započeo s novim zadatkom. On je ispričao kako je to bilo: „Kada smo počeli da propovedamo u Singapuru, i dalje smo živeli na brodu. Međutim, kada je došlo vreme da Svetlonoša otplovi dalje, reči Erika Juinsa šokirale su me. Rekao je: ’Frenk, ti si rekao da ćeš propovedati u Sijamu (danas Tajland). Onda bismo se ovde rastali!‘ Od šoka sam jedva izgovorio: ’Ali ja ne znam kako da odavde stignem do Sijama.‘ “ Erik je objasnio Frenku da tamo može da stigne vozom koji kreće iz Kuala Lumpura, grada koji se nalazi na području današnje Malezije. Tako je Frenk krenuo za Kuala Lumpur i stigao u Tajland nekoliko meseci kasnije. c

 Ploveći zapadnom obalom Malezije, Svetlonoša se zaustavio u Johre Bahru, Muaru, Malaki, Klangu, Port Svetenajmu (danas Port Klang) i Penangu. Posada je u svakoj luci preko brodskog razglasa puštala snimke biblijskih govora. „Ni leteći tanjir ne bi izazvao toliko zanimanje“, rekla je Žan Dešan, sestra koja je u to vreme propovedala u Indoneziji. Nakon završetka govora, posada bi se iskrcala s broda i delila literaturu zainteresovanim ljudima.

 Jedrenjak je iz Penanga otplovio kroz Malajski moreuz u Medan, na Sumatri (danas to područje pripada Indoneziji). Erik Juins kaže: „Ljudi u Medanu su nas lepo primili i mnogi su se zainteresovali za dobru vest.“ Braća su na tom području uručila oko 3 000 publikacija.

 Dok su plovili ka jugu, posada je propovedala u svakoj većoj luci na istočnoj strani Sumatre. U novembru 1936, jedrenjak se vratio u Singapur, gde se Erik Juins rastao s posadom. Nekoliko sedmica kasnije, oženio se sa Ajrin Straus, koja je živela u Singapuru. Zajedno su nastavili s pionirskom službom na Sumatri. Nakon Erikovog odlaska, Svetlonoši je bio potreban novi kapetan.

 Za novog kapetana je izabran Norman Senior, koji je bio iskusni moreplovac. On je iz Sidneja stigao u januaru 1937. Posada je zatim otplovila iz Singapura za Borneo i Selebez (danas Sulavesi) gde je propovedala u mnogim mestima i prelazila i do 480 kilometara propovedajući u unutrašnjosti zemlje.

 Po pristajanju Svetlonoše u luci u Samarindi, na Borneu, lučki kapetan nije dozvolio da posada propoveda tamošnjem stanovništvu. Međutim, kada mu je Norman objasnio razloge zbog kojih žele da propovedaju, kapetan je promenio mišljenje. Čak je uzeo i nešto od literature.

 Jednom drugom prilikom, tamošnji sveštenik je pozvao Normana da održi govor u njegovoj crkvi. Norman je taj poziv iskoristio da pusti pet biblijskih govora preko fonografa. Svešteniku su se dopali ti govori. Čak je uzeo i literaturu za svoje prijatelje. Međutim, ostale verske vođe nisu tako lepo reagovale. Sveštenstvu se nije svidela aktivnost Jehovinih svedoka. Njih je zapravo propovedanje ove braće toliko razbesnelo da su vršile pritisak na vlasti da zabrane ulazak Svetlonoše u druge luke.

 Nakon što je sveštenstvo izdejstvovalo zabranu ulaska Svetlonoše u luke, jedrenjak se u decembru 1937. vratio u Australiju. Posada je stigla u sidnejsku luku pred početak kongresa u aprilu 1938, tako da su mogli da budu na njemu. Prošlo je više od tri godine kako je Svetlonoša isplovio iz Sidneja. Jedrenjak je prodat početkom 1940-ih, nakon što su aktivnosti Jehovinih Svedoka u Australiji zabranjene. „Naš jedrenjak je svakako ispunio svoju svrhu,“ rekao je brat Juins, koji je za godine koje je proveo na Svetlonoši rekao da su bile najsrećnije u njegovom životu.

 Posada Svetlonoše je sejala seme Kraljevstva na ogromnom području na kom živi mnogo ljudi. Uprkos protivljenju, njihov trud je s vremenom urodio plodom (Luka 8:11, 15). U zemlji u kojoj su ovi pioniri započeli s propovedanjem sada ima više od 40 000 objavitelja. Ova šačica hrabrih ljudi je sa svojim jedrenjakom ostavila neizbrisiv trag u našoj istoriji!