Jevrejima 6:1-20
6 Zato sada, pošto smo već prihvatili osnovna učenja+ o Hristu, napredujmo prema zrelosti,+ ne postavljajući iznova temelj – pokajanje zbog mrtvih dela, veru u Boga,
2 učenje o različitim krštenjima, polaganju ruku,+ uskrsenju mrtvih+ i večnom sudu.
3 A napredovaćemo prema zrelosti, ako Bog to dopusti.
4 One koji su jednom prosvetljeni,+ koji su okusili nebeski dar i sveti duh,
5 i koji su okusili Božju dobru reč i silu* poretka* koji dolazi,
6 a zatim su otpali od vere,+ nije moguće opet dovesti do pokajanja, jer sami ponovo pribijaju Božjeg Sina na stub i izlažu ga sramoti.+
7 Slično je i sa zemljom. Ona prima blagoslov od Boga kad upija kišu koja često pada na nju i zatim rađa bilje koje je korisno onima za koje se ona i obrađuje.
8 Ali ako rađa trnje i korov, bezvredna je, preti joj prokletstvo i na kraju će biti spaljena.
9 Iako vam ovo govorimo, voljeni, uvereni smo da vi idete boljim putem, koji vodi do spasenja.
10 Jer Bog nije nepravedan pa da zaboravi vaša dela i ljubav koju ste pokazali prema njegovom imenu,+ time što ste služili svetima i što im i dalje služite.
11 Ali želimo da svako od vas ostane tako marljiv kao što je bio u početku, kako biste sve do kraja+ bili potpuno sigurni u ispunjenje svoje nade.+
12 Ne želimo da postanete lenji,+ već da se ugledate na one koji zbog svoje vere i strpljenja dobijaju ono što je obećano.
13 Jer kad je Bog Avrahamu dao obećanje, nije imao nikog većeg od sebe da se njime zakune, pa se zakleo samim sobom.+
14 Rekao je: „Zaista ću te blagosloviti i zaista ću umnožiti tvoje potomstvo.“+
15 I tako je Avraham, pokazavši strpljenje, dobio to obećanje.
16 Jer ljudi se zaklinju većim od sebe, a njihova zakletva služi kao garancija i prekida svaku raspravu.+
17 Zato je i Bog, u želji da onima koji će primiti obećano nasledstvo+ još jasnije pokaže nepromenljivost svoje namere, potvrdio to obećanje zakletvom.
18 To je učinio da bi te dve nepromenljive stvari, u kojima nije moguće da Bog laže,+ postale za nas, koji smo našli utočište u Bogu, snažno ohrabrenje da se držimo nade koju smo dobili.
19 Ta nada+ nam je kao sigurno i čvrsto sidro duše*. Ona nas uvodi iza zavese*,+
20 gde je radi nas kao prethodnik ušao Isus,+ koji je zauvek postao prvosveštenik poput Melhisedeka.+
Fusnote
^ Ili: „blagoslove“.
^ Ili: „sveta; veka“. Videti Rečnik pojmova „Poredak“.
^ Ili: „našeg života“.
^ Reč je o zavesi koja je u svetom šatoru razdvajala Svetinju od Svetinje nad svetinjama.
