Nakon što je izbila pandemija koronavirusa, braća i sestre su prestali da propovedaju na javnim mestima ili od kuće do kuće. Da bi preneli ljudima utešnu poruku iz Biblije, oni ih sada uglavnom zovu telefonom ili im pišu pisma. a Iako su se okolnosti promenile, oni se i dalje trude u službi propovedanja i Jehova ih zbog toga blagosilja. Mnogi ljudi lepo reaguju na dobru vest (Poslovice 16:3, 4). Pogledajmo kako neka braća propovedaju na jednom ostrvu.

 Helen je pre pandemije redovno posećivala jednu mladu ženu i više puta joj je ponudila da proučava Bibliju. Ali ona je to svaki put odbila. A onda smo dobili smernice da zbog izbijanja pandemije prekinemo sa uobičajenim vidovima službe. Međutim, dan pre toga, Helen je posetila tu ženu i dala joj Bibliju i knjigu Šta Biblija zaista naučava? Zatim joj je tokom pandemije ponudila da proučava Bibliju preko telefona. Ona je to ovog puta prihvatila i toliko joj se svidelo da je tražila da svaki dan proučava. Takođe je počela da redovno sluša sastanke preko telefona. Ona sada primenjuje ono što uči iz Biblije i rado govori drugima o tome.

 Nekoliko Svedoka iz jedne skupštine je odlučilo da napiše pisma policajcima u svom kraju da bi izrazili zahvalnost za njihov rad. Policajci su bili prijatno iznenađeni. Jedan od braće po imenu Džeferson, koji tamo služi kao starešina, ispričao je: „Jedan policajac mi je rekao: ’Mislio sam da Jehovini svedoci uopšte ne vole policiju.‘ Objasnio sam mu da to nije istina.“ Policajcima su se pisma toliko svidela da su ih okačili na ulazu u stanicu. Jedan policajac je rekao: „Možda će nas i drugi više ceniti kad pročitaju ova pisma.“

 Naše sestre Edna i Ednalin služe kao stalni pioniri b. One kod kuće nemaju internet, pa nisu mogle da se povežu na sastanke preko video-veze. Zato su nazvale svoju komšinicu i pitale je da li mogu da koriste njen internet. Ponudile su i da učestvuju u troškovima. Ona im je rekla da slobodno mogu da ga koriste, dala im je šifru i rekla da ne moraju ništa da plate. Sestre su zatim pozvale i nju da se poveže na te sastanke, što je ona rado prihvatila. Sada ta komšinica, njen sin i dve unuke proučavaju Bibliju i redovno prate sastanke.

 Braća i sestre su pozivali svoje komšije, kolege i druge na jedno biblijsko predavanje koje je trebalo da se održi putem video-veze. Elejn je naša sestra koja radi u jednoj bolnici. Njoj je u početku bilo neprijatno da pozove lekare na to predavanje jer je mislila da neki imaju loše mišljenje o Svedocima. Naročito joj je bilo teško da pozove jedan bračni par lekara. Međutim, ona je puno razmišljala i molila se u vezi s tim i na kraju je odlučila da svima, pa čak i tom bračnom paru, napiše lepu poruku i pozove ih na predavanje. Ta žena joj je na to odgovorila: „Da li ti to mene pozivaš da postanem Jehovin svedok?“ Elejn joj je objasnila da tim sastancima ne prisustvuju samo Jehovini svedoci, već su svi dobrodošli. Sutradan se iznenadila kada je videla da se taj bračni par među prvima povezao na sastanak. Pred kraj sastanka ta žena joj je poslala poruku: „Ovo je prvi put da sam bila na sastanku Jehovinih svedoka i jako mi se svidelo. Hvala ti što si me pozvala.“

 Elejn je na sastanak pozvala 20 lekara, a 16 njih se odazvalo. Ona kaže: „Drago mi je što sam i ja kao i apostol Pavle skupila hrabrost da propovedam ’Božju dobru vest‘ svojim kolegama“ (1. Solunjanima 2:2).

 Ova pandemija je svima nama teško pala. Ali naša braća i sestre na ovom ostrvu i u drugim krajevima sveta misle na druge i teše ih, i to im pomaže da sačuvaju radost i vedar duh (Dela apostolska 20:35).